Vreme je da se dotaknemo i najnepoželjnije teme što se tiče biciklizma i samih biciklista. Šta raditi i kako se ponašati u slučaju saobraćajne nesreće.
Naravno da smo prvo uradili sve da do toga ne dođe
- Vozili smo pažljivo i obazrivo
- Ako je noć, signalizacija nam je bila uključena
- Kaciga je bila na glavi
- Gledali smo na put, ne u telefon
- Nismo koristili slušalice ili bilo šta što je moglo da nas omete
I sad i pored svih mera predostožnosti, došlo je do saobraćajne nesreće, kako se ponašati i šta činiti - lakše je reći nego uraditi. U nastavku teksta ćemo se voditi time da je u pitanju lakši oblik saobraćajke, gde je biciklista eventualno lakše povređen i "čiste glave", jer u suprotnom teško da može nešto od navedenog da uradi.
Naravno da prvo moramo ostati što je moguće pribraniji, nimalo lako dok adrenalin pumpa. Ali je to definitivno ključna stvar. Dajte sebi momenat da prepoznate da li je udarac ili pad napravio veće povrede na telu, naglim ustajanjem ili pokretima nakon udesa možete dodatno pogoršati situaciju. Neke povrede se ispoljavaju tek nakon što se organizam malo ohladi od pretrpljenog straha i šoka. Podlivi, naganjuća, masnice, hematomi mogu da sačekaju i nekoliko sati pre ispoljavanja na telu.
Apelujemo na sve kojima se ovo, ne daj bože, dogodi a nisu teže povređeni, da se ustruče od fizičkog obračuna sa drugom stranom u udesu. Uglavnom je to inicijalni refleks na koji utiču šok i gore pomenuti adrenalin, ali ništa dobro ne može da donese. Štaviše. I nebitno je da li je nesreću izazvao bicikl, automobil, pas, motor ili pešak - ostanite pribrani.
Sledeće je zvanje nadležnih službi, ako je potrebno, Hitne pomoći i Policije. Naravno da je u slučajevima isključivo materijalne štete, najlakše dogovoriti se sa drugom stranom, ali ako ima povoda i razloga - obavezno ih pozvati. Ostali učesnici mogu lako promeniti mišljenje i stav nakon par minuta/sati/dana, tako da je uviđaj i utvrđivanje stepena povreda izuzetno bitno u eventualnom sudskom postupku ili naplati preko osiguravajućeg društva. Nadležne službe vam kasnije mogu i dostaviti dokumentaciju koja će vam poslužiti - sudska medicina izveštaj o stepenu povreda (čak i izveštaj psihijatra ako je izazvan velik šok) i izveštaj saobraćajne policije o samom udesu. Oba dokumenta se plaćaju u nadležnim ustanovama, ali mogu u mnogome pomoći.
U većini slučajeva ima prolaznika koji su videli šta se dogodilo, treba u najkraćem mogućem roku da ih zamolite za podatke, jer je velika verovatnoća da nemaju vremena da čekaju da se policija pojavi. Svedoci mogu pomoći i u fotografisanju mesta nesreće ako sami nismo u mogućnosti. To će u mnogome pomoći advokatu, jer ruku na srce policija ne obavi uvek kvalitetan posao u slučajevima "manjih" nesreća. A i bolje je oslanjati se na svoje nego na tuđe dokaze. Bitno je imati u vidu da je izuzetno čest slučaj da je više ljudi videlo isti događaj na različite načine i tu mislimo ne samo na učesnike udesa koji se često drže svako svoje priče po svako cenu, nego i na svedoke. Nakon viđanja nečega što nas pomalo šokira, svi pamtimo određene detalje koji ne moraju biti isti kao i kod drugih očevidaca.
Na kraju, budite svesni da eventualni sudski postupak može da traje i par godina, slučaj ne zastareva 4 godine, a vansudsko poravnanje je najčešći način okončanja sporova. Sami ćete odlučiti koja je po vas najbolja opcija.
Najsikrenije se nadamo da Vam ove informacije nikada neće zatrebati u praksi.
