Miloš nam je poslao svoju jedinstevnu priču. Čekamo i tvoju!
Ja sam Milos Jevremovic, imam 20 godina, rodjen u Negotinu, trenutno studiram u Nisu i od malih nogu sam bio za neki sport. Trenirao svasta, ali me nista od toga nije privuklo kao voznja biciklom. Moj prvi bajs je bio BMX i to neke svetlo plave boje, ogreban i u raspadu, nasledjen od brata . Bio je veliki za mene, ali zahvaljujuci njemu savladao sam voznju bicikla sa 6 godina. Roditeljima nije bilo u interesu, a niti su imali para, da mi kupe drugi pa sam se mnogo godina sluzio maminom Ponikom. U to vreme mi je bio najdrazi i najbolji bajs ikad a i dan danas tvrdim da nema bolji. Dosta dugo sam ga vozio dok nisu odlucili da mi pre 8-9 godina kupe polovan bicikl sa buvljaka. Tu pocinju biciklisticke ture..
Sa drugovima smo se vozili po kraju i obilazili bliza mesta oko Negotina. Od 2011 smo se upustili u dalja istrazivanja negotinske okoline i po prvi put odlucili da u jednom danu predjemo odprilike 45km kako bi otisli u Brzu Palanku na pristaniste da bi se kupali, a i uzivali u voznji pored Dunava. Dunav, kupanje, voznja, uzivanje, fantasticno.
Lose srece smo bili pa izbusli gume na 2 od 3 bajsa, pa se jedva vratili nazad, no to nas nije zaustavilo da nastavimo sa biciklizmom, cak sta vise bio nam je to vetar u ledja.
Od tada sa drustvom svake godine idemo u Brzu kako bi se kvalitetno opustili
Vrlo brzo smo se odlucili za novu Tour de negotinska krajina.
Obilsli smo razna mesta Rajac, Rogljevo, Mokranje, Vratna, Jabukovac , Stevanske livade(Deli Jovan), Zajecar, Sovinsko jezero, Salas, Blederijske vodopade, Kladovo i jos dosta mesta u okolini, a bogami i sire. Do dana danasnjeg nismo uspeli 2 negotinska sela da obidjemo. Jednog dana sigurno!
Jedne noci palo nam je na pamet da odemo u Bugarsku, sto smo na kraju krejeva i ucinili..Bez bisaga i rezervnih delova, rancevi na ledja, lampe u ruke i pasos u dzep, to je sve sto je potrebno.. Naravno dobre volje uvek ima.
Prisecam se prelepih dana.. Trenutno studiram u Nisu, normalno bez bajsa nigde! Devojka kako kad ide njime na posao(kaze:“Samo lupa nesto i preskace i zvecka, zvono mi ni ne treba, ljudi se sklanjaju i okrecu zamnom ko tenk da vozim“ xaxa), ja gledam da zgrabim svaku priliku da provozam malo iako voznja po gradu nije bas najbolja voznja.
Nisam u mogucnosti da odem negde dalje, jer bajs nije vise u onom stanju kao sto je nekada bio, ali bi stvarno zeleo jer Nis ima prelepu okolinu.
Nazalost ne mogu da ulazem u njega.. Mada i dosta ima : zadnji menjac malo propao a i slabo sam ga nastelovao, Prednji zupcanici pohabani, zadnji takodje(celu kasetu sam menjao pre 3-4 godine), sundjeri na ruckama su prelepljeni izolir trakom, unutrasnje gume su lepljene vise puta, spoljasnje haahaa prednja je Merida(2.10-koja nema vise krampone) a zadnja Kenda(naravno oguljena i ispucala).
Boja je pocela da se ljusti,pa sam pre nedelju dana poceo rucno da smirglam kako bi je kad-tad jeftinim sprejem prefarbao.
Ovaj bajs je mnogo prosao sa mnom, video je mnoga mesta, a ja se nadam da ce ih videti jos vise.
