Tijana nam šalje svoju priču, čekamo i tvoju!
Ćao, ja sam Tijana, a ovo je moj verni drug. Uskrsa te ne tako davne 2012. godine stiže mi poruka od mame „tvoj Uskršnji zeka je ove godine rešio da te nagradi iako možda baš i nisi zaslužila“ i sliku ovog mog ljubimca. Čim su mi ga poslali brzom „komšija“ poštom bila je to ljubav na prvi pogled. Prvi put sam ga vozila po celom gradu to isto jutro, iako je bilo oko pola 5. Pust grad. jesen. Uklopili smo se na startu. Znate ono kao kada sa ljudima samo klinkete. Kasnije me je pratio kroz sve moje poslove, od butika do hostela preko top šopa, a dok sam radila kao reporter umela sam po 5 lokacija za nekoliko sati da preletim sa njim, bez problema. Nema bržeg i lakšeg na svetu, pomislila sam. Kao i sa svim prijateljima tako i sa njim, imala sam uspona i padova. Kao na primer onda kada mi se otkačio deo zadnjeg blatobrana pa sam mokra i pokisla sa kolegom improvizovanim žicama i gumicama za kosu krpila svu bol koju mi je naneo. A onda i prednji. Ali brzo smo nastavili da verglamo bez i jedne prepreke kao pre. Redovno je sa mnom išao na Najlon pijacu, iako uplašen da će ga neko kidnapovati, čekao me je verno i po 5-6 sati dok plovim morem svega i svačega. Zajedno sve radimo i danas. Nabavke, kasnimo na slave pa na svadbe, idemo u izlazak, kasnimo i tamo, ali nekako uvek stignemo na vreme. Čak i kada stignem knap na posao sa mnom radi vremensku prognozu, jer ko bolje ume da pogleda u zvezde od njegovog pomalo iskrivljenog rama. Imamo i emotivne momente. Kao kada mi je odjednom samo stao. Ni tamo ni vamo. Napolju 40+, on stao. Ne rade kočnice, ništa se ne pomera, neće ni napred ni nazad. Idem brzo gurajući ga kao kroz mećavu do prvog servisa, koji mi je i sređivao kočnice nešto brzinski, besna kao ris i spremna da se svađam sa radnicima. Pitam ih zašto mi se ovo opet dešava, šta sam kosmosu skrivila, da bi mi se blago nasmejali i rekli „ali devojčice, zar ne vidiš, samo ti se lanac za zaključavanje zaglavio, evo, sad je dobro“. Suza mi je krenula, malo od sreće što me moj verni pas nije izdao, a malo što i dalje postoji osoba koja bi me nazvala „devojčicom“. Ljubazno sam se izvinila i pohitala polako kući obećavajući mom prijatelju da je ovo bio zaista poslednji put da ću sumnjati u njega. Ipak, Uskršnji zeka kada bira, bira uvek samo najbolje, tako su mi barem rekli.
