Bicikl. Sjajno prevozno sredstvo, idealan za odlazak na posao, do prodavnice, do gostiju... S njim održavamo kondiciju, razvijamo nožne mišiće i osećaj ravnoteže. Da se razumemo, nije mala stvar prvi put sesti na dvotočkaša. Iako će za njih to postati dvotočkaš tek koju godinu kasnije 
. Deca koja počnu rano da voze sa tri ili sa pomoćnim točkovima lakše će naučiti kasnije da voze na dva. Savet jeste da se do pete godine savlada vožnja, zbog motorike i osećaja sigurnosti. Pogotovo što im je održavanje ravnoteže znatno teže u tom dobu.
Prvi koraci u savladavanju ovog poslednjeg, mogu biti gur-gur biciklice, na kojima deca prvo upoznaju i savladavaju to što im i zadaje najviše muke u učenju vožnje bicikla, dobijanja na sigurnosti i osećaja držanja balansa. Odlična opcija je i da voze tricikl (i na taj način bolje razvijaju nožne mišiće), umesto što će satima vrteti dečji bicikl koji nije funkcionalno prilagođen njihovom uzrastu (manji obrtaj pedala, što znači manji razvoj nožnih mišića). Ako se već odlučite za tricikl umesto za gur-gur, idealan je metalni tricikl sa nešto višim drvenim sedištem, koji je stabilniji i pogodnij za vožnju od plastičnog.Tricikl je jednostavan za vožnju. Bitno je da dete prvo nauči da drži noge na pedalama. Objasnite mu da volan ne sme da drži jako i čvrsto jer će u suprotnom teško održati pravac i ravnotežu (mada deca sa tricikla vrlo retko padaju). Hodajte ispred njega i recite mu da vozi ka vama. Kad nauči pravo da vozi (što će se desiti vrlo brzo) objasnite mu kako sada da ide malo levo a kako malo desno. I za pola sata vožnje vaš mališan postaje sjajan "triciklista". Naučite ga da pravilno sedi i da iz bezbednosnih razloga gleda uvek pravo, ispred sebe.
Iako se termin učenja vožnje bez pomoćnih tročkića individualno razlikuju od deteta do deteta, ne treba da vas začudi ako to savlada već sa 4 godine, niti ako ne uspe do upisa u osnovnu. Sve zavisi od razvitka motoričkih funkcija i savladavanje straha. Starija deca će “teže” naučiti da voze bicikli, jer imaju veći strah (znaju šta je opasnost) od padova, povrede ili od veličine bicikla, tako da što kasnije počnu da uče sporije će savladavati. Nekima je problematično da održavaju ravnotežu pa ih i to usporava prilikom učenja. Opet napominjemo da će deca koja su često vozila bicikli sa više točkova, lakše savladati i vožnju na dva, kada im se skinu točkići.
Kada dođemo do toga da se prelazi na bicikl, postoje mali saveti i trikovi koji će ga detetu dodatno približiti. Možda ne bi bilo loše odabrati bicikl zajedno sa detetom?! Dobiće osećaj dodatne sigurnosti. Kad već stignemo do izbora bicikle najbitnije je da uvek ima dobre kočnice i da je sic podešen prema visini deteta koje ga vozi. Bitno je odabrati bicikl na kojem dete dodiruje tlo sa obe noge kada stopala nisu na pedalama, da je volan 10 cm viši od sedišta i da ima prednju i zadnju kočnicu. Za prve "korake" na biciklu izaberite ravne asflatirane površine u parkovima ili šetalištima. Pre nego što počnete da ga učite da vozi bicikli, prvo ga naučite kako da se popne na njega. Za neku decu ovo je pravo umeće. Primera radi, neka dete stane pored bicikla i neka sa obe ruke čvrsto uhvati korman. Postavite mu pedalu koja je bliže nozi na višlje. Vaše dete bi spoljnom nogom trebalo da stane na tu višlju pedalu i da istovremeno prebaci drugu nogu preko bicikla na suprotnu stranu. Kao kad se penjemo na konja. Kada to uradi trebalo bi da okreće pedale neprestano,ali ne preterano sporo, radi održavanja ravnoteže. Pridržite bicikl sa zadanje strane (iza deteta) za sedište dok se penje i dok vozi. Jasno nam je da je to malo mučno za donji deo leđa, ali će biti vredno truda. Bitno je da volan drži opušteno, da ga ne steže, jer svaki problem sa ravnotežom proizilazi iz stegnutosti i grča mišića. Budite STRPLJIVI, jer kao što smo rekli ne savladavaju svi istim intezitetom. Ako budete vikali - uplašiće se još više. Objasnite mu, i da ne mora za jedan dan da savlada vožnju, već ako bude bilo potrebno ponovićete to nekoliko puta. Značaj kacige i štitnika nećemo posebno napominjati.
Pošto još uvek nema dobru ravnotežu, vaše dete će krivudati na biciklu, pa bi bilo poželjno da istovremeno držite sic i korman. Kada budete sigurni da se vaš mališan oslobodo straha, uhvatite samo sic i držite ga ovlaš. Uglavnom se deca krive u jednu stranu, stalno mu lepim tonom govorite da drži pravilno telo i da gleda ispred sebe. Ukoliko počne da skreće levo ili desno (što će se desiti samo ako čvrsto drži volan) , zaustavite ga, objasnite mu zašto se to dešava, i krenite iz početka. Vozite bicikl oko 10 metara, zatim stanite, okrenite ga i celu radnju ponovite iz početka. Tek kada se uverite da više ne krivuda, da je postalo sigurnije u sebe probajte da skretanje. Ako ne savlada " iz prve" probajte opet kasnije ili sutradan. Njihovom mozgiću je potrebno vreme da obradi sve informacije. Ukoliko dete želi da siđe sa bicikla, trebalo bi prvo skroz da uspori, da stisne prednju kočnicu ili da zakoči sa pedalom, čim počne da staje trebalo bi da spusti nogu na zemlju.
Kada bude sigurno u sebe i kada nauči sve ove stvari, videćete da dete počinje samo da "dodaje gas", da se manje krivi i da je opuštenije dok vozi. Tada pustite polako sic, ali mu ne odajte da ste to uradili. Kada završi sa vožnjom pohvalite svoje dete i recite mu da je vozio sam. Ako dete deli vašu ushićenost i zadovoljstvo - predložite mu da sve ovo proba ponovo samo bez vaše pomoći. Tada počinje učenje ponašanja u saobraćaju, ali to ostavljamo za neki drugi put, i s ovim ćemo imati pune ruke posla
