Krenemo tako moj stari bajs Kreni i ja, inače moj bajs se zove Kreni zato što često pre vožnje moram da zategnem šraf na pedali i, radi uroka kažem - kreni. Stignemo do malo , onda ponovo Kreni kreće , tako se ne vozimo, dok ponovo ne stanemo nikada bez naše drage gedore.
Kreni, ja i gedora smo nerazdvojni vec duže vremena.
Jednom, a to je cilj ove priče, Kreni, gedora i ja nadjosmo se na jednoj považnoj raskrsnici u Gradu i Kreni stane na sred.
Izmedju tramvaja, autobusa, trolejbusa, automobila, motocikala, drugara bajsova i pešaka. Stade Kreni i stadoše svi oni. Počeše trube, vika, psovke, dernjava, haos. Ja tada izvadim gedoru, svi zaćute i pomisle biće frka. Ali ja samo zategnem šraf na pedali, kažem kreni i Kreni odmah poslušno kreće kroz ceo splet osmeha, aplauza i psovki. I tako dalje, gedora i ja cekamo novu intervenciju i zapovest moga starog i dragog bajsa. Srecno! Inače, moj bajs Kreni je uskoro punoletan i ova priča je ispričana i posvećena njemu za rodjendan.
