Ana nam je poslala zanimljivu priču o svom Boksiju. Čekamo i tvoju :)
Boksi i ja
Evo nas i ove godine, moj Boksi i ja. Još uvek smo zajedno, bliži nego ikada pre. I u svakom trenutku mislim da je naše prijateljstvo maksimalno, ali sva naša naredna druženja, avanture, svi pređeni kilometri, pokazuju da iz trenutka u trenutak ono postaje sve jače i jače. Gledam naše zajedničke slike od početka druženja.
Prva slika - Boksi sija svom svojom punom lepotom i sija od radosti što je baš moj, osećam to. I ja sijam zadivljena njegovom bisernom bojom, blještećim svetlima, energijom koja me je vukla sebi i šaputala - pratiću te svuda kada ti to budeš želela.
Gledam slike dalje. Menjamo se kako godine prolaze. Kod mene druga garderoba, patike, druga boja kose..., a kod njega izgubljen spoljašnji sjaj. Odelo mu je ishabano, pored sve moje pažnje i pomalo izgrebano, patike stare, od dugog puta izlizane... A on i dalje ponosno stoji i čeka me, spreman za nove pustolovine. Sa istom onom energijom, sa mnom zajedno, gazi nove kilometre života. I ne žali se. Sluša moje jadikovke, izraze sreće, moje ne baš dobro pevanje... kao pravi, odan prijatelj.
Želela bih da naša naredna slika bude u njegovom novom odelu, da ponovo zasija i spolja kao što sija iznutra, jer moj Boksi ima dušu. Zaista ga jaako, jaako volim.
Veliki pozdrav!
Ana Popović
