Bojana nam šalje svoju interesantnu priču. Čekamo i tvoju!
Moj dragi crveni pratioc kupljen je u ona stara vremena. Nažalost, ne mogu dodati epitet dobra stara vremena, pošto je kupljen iz nužde, te davne 1999 godine, kada su novosadski mostovi porušeni iz dobro nam znanih razloga. Tako su građani Novog Sada, stanari Petrovaradina, podjednako i ravnopravno delili mesto na barži sa raznoraznim biciklima koji su se Dunavom prevozili...
Godine su prolazile, mostovi su se gradili, deca su se radjala. 2008. godine moj bicikl je nadogradnjen, dečija sedalica je postala i ostala deo standardne opreme.
Jedan mali Strahinja je redovno sa mamom učestvovao u vožnji na Novosadskoj Kritičnoj masi, nalepnice posle svake vožnje su se sa zadovoljstvom kačile na istu sedalicu… 2011. godine jedna mala Jana je zamenila Strahinju…
Godine su prolazile, deca su porasla, a bicikl i dalje ima sedalicu koja povremeno provoza po neko dete iz komšiluka. 2017.godina je definitivno godina za rimejk.
