Pozdrav svima, za ovaj konkurs biih volela da prijavim svog muža.
Tokom celog svog života moj suprug je promenio četiri bicikla. Od kad je naučio da vozi do današnjeg dana ostao je veran istom proizvođaču, čije bicikle je danas nemoguće pronaći.
Prvo je kao dete vozio Pony, a od petog razreda do danas Rogov desetobrzinac. Prvi desetobrzinac su mu roditelji kupili kada je imao jedanaest godina, drugi je kupio kao student, a treći i poslednji posle ženidbe i dolaska u Zrenjanin.
Na ovim biciklima prevezao je desetine hiljada kilometara idući u školu, na posao ili samo vozeći rekreativno. Poslednji bicikl kupio je 1. aprila 2015. godine za čitavih 40e i od tada je bukvalno svakodnevno na biciklu.
Dok nam je sin bio mali i nije mogao sam da vozi znao je da ga stavi u korpu i sa njim pređe 20-30 kilometara, a otkad je naučio da vozi i zajedno su prelazili toliku pa i veću kilometražu u toku jedne vožnje. Ljubav prema biciklizmu preneo je i na mene pa sam im se pridružila ovog proleća i sada često porodično vozimo po 30-40 kilometara ili više uživajući u prirodi i svežem vazduhu van grada. On, naravno, kad god je slobodan, vozi i sam i tad su mu vožnje po 40-50 kilometara ili više, a par puta je prešao i preko 100 kilometara u jednoj vožnji.
Ove godine je prešao već više od 9.000 kilometara, a ukupno, od kad koristi Stravu i meri svoje vožnje više od 17.000 kilometara. Ono što je zaista neverovatno je to da je ovaj bicikl čak dva puta kraden ali oba puta bezuspešno jer smo uspeli da ga vratimo tamo gde pripada.
Iako je bicikl u prilično lošem stanju moj muž je jako vezan za njega i ne odustaje od vožnje pa ga redovno možete videti na ulicama Zrenjanina ili nekog okolnog sela kako ga ponosno vozi. Ove godine, on je mene iznenadio i kupio mi bicikl kako bi mogla da se pridružim njemu i sinu u vožnji. Zaista bih volela da ja njega iznenadim na ovaj način i zahvalim mu se jer je divan, skroman i nikada ništa ne traži a zaslužuje mnogo toga!
