Bilo je to davne dvehiljadepete kada kupih biciklu brzu od komete.
Ni sam ne znam gde sam ga sve vozio ni koliko sam kilometara prelazio,
znam da sam jednom i zmiju pregazio.
U voznji nikoga nisam ugrozio, a u gradu sam posebno pazio.
Najvise volim da ga vozim po planinama, sa punom opremom u svim brzinama.
Jos na pocetku moje avanture sa njim, trkao sam se sa jednim drugom, pao i povredio se,ne ponosim se tim
sledecih par meseci,vozio sam se samo jugom.
Zbog ruke u gipsu,bio sam prekriven tugom i bez voznje bicikla pauzom dugom.
Ni ta povreda me sprecila nije, posle nje sam vozio opreznije, a vremenom sve vise ambicioznije.
Istina je da sa njim nemam mnogo slika, a bilo je puno lepih prilika.
Voznja mi je postala navika ako me auto izda,ne hvata me panika.
Jer tu je uvek ljubimac moj, zajedno smo savrsen spoj.
Iako sada imam vremena sve manje i moja supruga je drugo stanje, za bicikl ću uvek imati interesovanje !
