Na slici smo moja Srebrna Strela i ja, koju sam kupila sutradan po krađi starog bicikla. Bez bicikla ne mogu da živim, vozim po kiši, ledu, snegu... Imam je već duuugooo, i mislim da je došlo vreme za ozbiljno nabuđžavanje. Kad smo već kod tih intervencija, evo jedne anegdote. Uđem pre 10-15 godina u jedan servis, dočeka me čikica od 70-ak godina, i 150cm. "Izvol'te gospođo" Meni treba kompletan servis, kažem ja i gurnem bicikl pred njega. Odmeri me on odozdo (ja 173cm), gleda, gleda, pa kaže: "Vama gospođo!? Neeeee! Vašoj bicikli već da "Gleda mi merač, bilo ja preko 2000km, opet sav u čudu. "Jel Vi to dok gledate seriju okrećete točak?" Posle smo postali dobri prijatelji, i saznala sam da je on najbolji biciklista u Kruševcu, kojem ni momci od 20-30 godina nisu ni prići. Da ne kažem "ni do ramena". O njemu tek ima gomila anegdota, koje sam čula kao suvozač, ali o tome... Pozdrav !!!
PS: Moj bajkerski nadimak je Kamikaza. Ne pitajte me zašto.
