Zovem se Marko Vesnić, imam 29 godina, diplomirani sam pravnik i živim u Užicu. Veliki sam ljubitelj rekreativne vožnje biciklom kroz prirodu. Bicikl koji vozim kupljen marke je Polar, model Matrix i kupljen je sad već davne 2002 godine, ako se sećam baš u periodu kada su evri zamenili marke. Plaćen je tada pozamašnih 125 evra, kažem pozamašnih po meri mog školskog džeparca od kog sam odvajao pare da kupim bicikl. Pre toga sam vozio 2 ponike koje sam već poodavno bio prerestao.
Za vreme studija u jednom periodu sam ga čak prebacio za Beograd ali zbog problema sa komšijama koji su se bunili da ga vezujem za gelender ispred vrata morao sam da ga vratim nazad.
Nakon završetka studija, vratio sam se u Užice, zaposlio se i počeo da živim sa verenicom i njenim psom – crna srednja francuska pudla Đole, koga sam joj ja kupio za drugu godišnjicu. Slobodno vreme često koristim za vožnju sa drugovima, nekad i sam se vozim, uglavnom po prirodi obzirom da u Užicu i okolini nemaju staze za bicikliste.
Pošto je bicikl kupljen bez dodatne opreme a i načeo ga je zub vremena – na par mesta ga je uhvatila rđa i malo mu je iskrivljena zadnja felna, ja sam počeo da ga doterujem kupujući opremu preko interneta (sa sajta aliexpress.com): torbicu, blatobrane, zvonce, retrovizor, far i štop svetlo, i slične sitnice koje su mi neophodne za gradsku vožnju.
Dugo vremena sam razmišljao kako da napravim nosač i korpu u kojoj bi mogao da vozim psa Đola jer mi je bilo žao da ga ostavljam samog kući dok se vozam biciklom dok moja verenica (sad već žena) radi po smenama. Uspeo sam da rešim i taj problem: kupio sam nosač za prtljag na koji sam uz pomoć vezonki pričvrstio pletenu korpu. Nije sjajno rešenje ali za sada služi svrsi. Inače Đole je pas malog rasta i nema kondicije da trči sve vreme za biciklom.
Mnogo bi mi značilo kada biste nabužili moj bicikl i nabavili mi bolju korpu za psa – ovaj moj „izum“ doseže limite nosivosti nosača za prtljag (10kg je nosivost a Đole ima 8 kg i korpa još jedno kilo). Ako ništa ne bude, rado ću nositi majicu.
