Milan nam je podelio svoju priču, čekamo i tvoju!
Sada već davne 1965 godine u Obrenovac je stigao bicikl sa slike, bez brzina i kontre, ej u Obrenovcu "točak" bez kontre, možeš misliti. Tera onaj Bobijev (nadimak moga dede), na boga ne misli. Svetlo plave boje, pravi momački. Naručio ga deda iz tadašnje Čehoslovačke, za moga oca, tada petnaestogodišnjaka. Daju bicikli ime Plava Ptica, zbog boje i brzine. Svašta je i svakoga prevozio. Danas je jedino ram originalan ostalo je menjano i farbano ali na mestima se poznaje njegova originalna svetlo plava boja. Ja Milan ga sada vozim, svaki dan, po 7 do 15 kilometara dnevno, 365 dana u godini, kuća-posao, posao-kuća.
Vikendom sa porodicom obavezan krug po selu. Bicikl je sada sa nama u Velikom Polju (selo kod Obrenovca), a voleo bih da ga moj naslednik Uglješa (sa fotografije) vozi posle mene, bar još toliko koliko je i bicikl star!
