Miloš Radulović
Zovem se Miloš, imam 21 godinu I živim u Beogradu
Već neko vreme unazad lakše mi je da vozim bajs nego da hodam.
Da biste bolje razumeli šta mislim, morate znati da imam veštačko koleno. Ovaj suvenir od titanijuma ostao mi je kao posledica lečenja od raka pre osam godina. Za svoje koleno izuzetno sam vezan… koštanim cementom i onim što je preostalo od mišića. Doktori su mi rekli da ne bih smeo da trčim, pa dobro, niko ništa nije spomenuo za biciklu… Seo sam, istraživao, rešio da nabavim bajs i da zaboravim na bilo koje drugo prevozno sredstvo.
Nedavno su mi se javili bolovi u kolenu, pa sam otišao na kontrolu kod svog hirurga. Uplašio sam se da su bolovi izazvani upravo intenzivnim treninzima po gradu, vožnjom oko Ade i do Avale. Ispostavilo se da to i jeste bio razlog. Ipak, na moju sreću, to nije bila tako loša stvar: atrofirani mišić se ponovo aktivirao – što je sjajno. U tom periodu, bilo mi je jako mučno da hodam pa sam zapravo većinu vremena provodio na bajsu. Nekim čudom, vožnja je bila mnogo prijatnija i podnošljivija od šetanja, tako da mi je bajs dosta pomogao da se izađem na kraj sa celom situacijom. Ipak, tokom ovih vožnji, moj bajs je završio sa oštećenim točkom, tako da smo na neki način obojica atrofirali.
