Moj bajs, mountinbike, kupljen je davne 1993. god , u Grčkoj, original. Moji roditelji su tad zbog onih čuda u zmlji radili tamo i na kraju meni jedan bajs. Mojoj sreći nije bilo kraja...
I sve do sada, ja ga teram...koje kude. Ali evo jedne, zanimljive pričice na koju sam ponosan:
Pre nekoliko god, drugar me pita, hoćemo bajsom na Goliju, sutra, na kojoj inače godinama kampujemo sa izviđačima. Ja sam mu začuđeno odgovorio: Pa ne znam, guma mi spoljašnja otišla skroz, bubac se vidi, nemamo bas tu kondiciju, kako? Kaže on, ako ti nećeš, ja krećem sutra sam. Sutra!!! Moj odgovor je bio, e nećeš sam! I tako, sutra u 5h ujutru, napumpam ja gumu i krenemo iz Kragujevca do Golije - Rudno, 124 km... Bilo je tu svega, jul mesec, 37 u hladu, bolova, uplala, vetra u lice duž Ibarske magistrale od 50km, onda uspon na planinu posle svega....
Prošle god sam vozio na Tari, od Zaovinskog jezera preko Peručca u Zaovine. I na jednom spustu zbog loše kočnice sam morao nogom da prikočim i proklizam....neka ogrebotinica i teraj...
Volim svoj bajs, kakav god da je trenutno, puno uspomena mi je on napravio.
Uz vase budzenje, terace on jos dugo, dugo...
