Pozdrav!
Uhvatih i ja vremena da Vam pišem. Ovaj bajs je moj prvi „brzinac“, koji sam dobio kada sam imao 10 godina. To je bilo velika radost i veliko uzbuđenje za mene. Vozio sam ga svakodnevno, uglavnom sa drustvom iz ulice.
Puno je uspomena koje me vežu za njega ali jedna od najdražih je prva duža samostalna vožnja od 20ak kilometara do babe i dede. To je za mene bio prvi pravi, veliki doživljaj i izazov u „biciklističkom životu“ i do tada nejakom iskustvu. Mnogo godina kasnije, prerastao sam ovaj bajs. Nastavio sam sa vožnjom drugog bicikla, pa je ovaj stari pripao mladjem bratu koji je nastavio da ga vozi. Kada ga je i on prerastao, nisam želeo da ga odbacim, prvenstveno zbog svih lepih uspomena i doživljaja koje me za njega vežu. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka.
Tako je bio stacioniran u garaži oko dve godine, sakupljao je prašinu i čamio u tami. Jednog dana moja devojka i ja smo rasklanjali moje stare stvari iz garaže, medju tim starim stvarima ona je ugledala ovaj stari bajs, i moze se reći, bila je to ljubav na prvi pogled. Jako joj se svideo. Tada smo počeli zajedno da vozimo duge vožnje po lokalu, da idemo na izlete i zajedničke "bicikl" avanture... Ukratko, stvarali smo uspomene.
Međutim, kako vek trajanja činio svoje, on više nije u najboljem stanju, polako je počeo da otkazuje deo po deo, iako je održavan posle dugog stajanja. Ovom prilikom bih želeo da ovo bude iznenađenje za moju devojku, da dobije potpuno nov „nabudžani stari“ bajs. Onaj isti u koji se zaljubila, samo još funkcionalniji, da nastavimo da stvaramo uspomene.
Nikola.
