Pročitajte priču Pavla Pejića i njegovog dvotočkaša.
Pozdrav, ja sam Pavle Pejić. Imam 19 godina i dolazim iz Zrenjanina.
Naime, zajedno sa mojim biciklom sam prešao 1000+ km i otkrivali smo nove stvari za koje ranije nisam ni znao da postoje. U toku sezone uvek izađem iz grada i pređem dnevno preko 30km do mojih omiljenih destinacija: kupalište Tisa i Specijalni rezervat prirode Stari Begej - Carska bara. Kako volim da se vozim po ravnim putevima, tako isto volim i da skrenem sa puta u off road staze koje su ustvari putevi za tratkore koji vode duboko u njive, kada, nakon 5 minuta uzbudljivog truckanja, dolazim do čeke odakle se vidi grad u daljini i ostali zemljani putevi. Tu su se desile uzbudljive stvari: gledali smo helikopter koji je leteo veoma nisko (valjda je pilot vežbao da vozi), posmatrali zvezde kasno noću, bežali od oluje i slušali pesmu "Kap po kap".
Samo biciklom se mogu videti sitnice poput kornjača pored puta, srndaći, porodice zečeva, čuti razni zvukovi prirode, pa čak i videti miša kako je uspeo da pobegne vrani pored puta!
Imam puno zanimljivih priča koje sam doživeo vozeći bicikl, ali kao poslednju za ovaj konkurs ću izdvojiti jednu ozbiljnu. Sve se desilo veoma brzo (obično se ovakve situacije dešavaju brzo) tako da nije duga priča. Jednog dana sam se sa drugom vozio van grada i primetio dete (oko 4 godine) kako besciljno trči prema magistrali sa jednog isključenja sa benzinske pumpe. Neoklevajući sekunde, kada sam se uverio da stižem da pređem put, brzo dolazim do njega i svojim biciklom ga zagrađujem kako bi me ostala vozila izbegla. Dete nije znalo šta se dešava i roditelji su ubrzo videli to i krenuli ka nama. Izgleda da su bili prezauzeti fotografisanjem na nekom događaju (venčanje, krštenje...) da nisu primetili da im je dete pobeglo. Kada su ga preuzeli, nisu nam se ni zahvalili, a ni smo nastavili naš put.
Željno iščekujem završetak konkursa i nadam se da ćete izabrati baš moj bicikl jer želim da ga vidim ponovo "u fabričkom stanju". Nadam se da vam nije previše smešno kako sam ga opremio za put uz pomoć "štapa i kanapa".
Još jedna kratka zanimljivost: nikada u životu nisam pao sa bicikla, pa čak ni kad sam učio da vozim. Desilo mi se da je on jednom pao, ali ispod mene tako da sam ja stajao.
