Slađana nam je poslala divnu priču, a i pesmu o svom biciklu. Čekamo i tvoju!
Zdravo drugari, zovem se Slađana Savić,
Bajs vozim punih 35 godina, a ovaj bajs kupljen je pre 14 godina i od tada je deo moje svakodnevnice. Mnogo toga smo prošli zajedno, od laganih gradskih vožnji, preko čačanskih planina Ovčara, Kablara i Jelice, put Ovčarsko - Kablarske klisure, Kragujevca i mnogih drugih mesta. A onda je prošle godine 06. 06. 2016. odneta u ranim večernjim satima na četvrtom spratu zgrade, ispred mojih vrata. Tog trenutka sam pomislila da je sa biciklizmom završeno i da se neću tako vezati za neku novu biciklu. Ovim rečima sam se te večeri pozdravila od nje na facebook - u, baš kao da je živo biće.
Nikada se nisam vezivala za materijalne stvari, jer ih smatram prolaznim. Ali ti za mene to nisi ni bila. Bila si deo mene (i uvek ćeš biti), a razloga za to je bezbroj. Kada snage nije bilo nigde pružala si je, vodeći me sve težim stazama, da pokažeš da mogu i kada snage nema. Kada nisam samoj sebi verovala upravljala si umesto mene. I neće neki novi (ma koliko bio bolji, moderniji, lakši za vožnju) bicikl nikada zauzeti tvoje mesto. A da li će taj kod koga si sada umeti sa tobom? Neeeeee, nikada. Jer ne zna uz koje pesme se tvoji točkovi okreću lakše... jer ne ume sa tom prednjom kočnicom (jer kao da si slutila pa se nije dalo da je još zamenimo) ... Jer njemu nećeš uliti hrabrost da sa tobom prođe kroz Vidovski tunel... Jer on neće znati gde se odmaraš na Knićkom jezeru... Jer sa njim nećeš gledati sa Kablara..., niti ćeš se sa njim bez te prednje kočnice spuštati niz Jelicu... Nećeš se sa njim boriti za prava biciklista na Čačanskim biciklijadama, jer ću ja biti tamo i poznati te (samo ja znam po čemu) i da su te ofarbali svim bojama sveta... Da li će se taj kod koga si sada usuditi da te podigne uz one stepenice na brani u Parmencu? Jedno samo znam... njemu nećeš pružiti ništa od onoga što si meni... jer nećeš biti deo njega. Voziću ja novi bicikl tvojim stazama, padaće novi rekordi, posvetiću ih tebi... Jer si bila tu kad' je bilo najteže, terala na nove vožnje kada ja to nisam ni pomišljala i vozila najdražim starim putem ka Ovčar Banji, do Morave i naše klupe za odmor i novu snagu... Zato sad' gde god da si želim ti srećne pute (znam da neće biti onakvi kao naši, jer ćeš sad' verovatno služiti kao prevozno sredstvo, a ne kao prijatelj za nove avanture)... Boriću se da te pronađem, da vratim one srećne dane i kažem ti: ,,Stari put za Ovčar Banju, Kragujevac, Dragačevo, biraj druže.''
Nije se dalo da kupim novi bicikl, još sam se dvoumila, čekala neku novu ponudu u radnjama. A onda, jedne septembarske večeri, oko 23 časa, vraćajući se peške iz grada, stala sam ispred jednog kafića i ostala bez daha. Ugledala sam je, poznala u sekundi, videla ona svetla, nalepnice sa čačanskih biciklijada. Nisam znala šta da radim u trenutku od sreće, od straha da je neću vratiti. Došla sam sebi, pomerila se stotinak metara odatle i pozvala policiju, jer je nestanak bicikle bio odmah prijavljen, Rekli su mi da sačekam, da će me pozvati. Nakon 15 minuta jedan Gospodin je izašao iz kafića, seo na bajs i otišao ka centru grada. Pomislila sam da sam je zauvek izgubila. Za 5 minuta pozvali su me iz policije i rekli da dođem na gradski trg. Kada sam je dotakla suze su mi napunile oči, nisam mogla da se suzdržim. Gospodin koji je vozio je kupio biciklu od drugih i ne znajući da je ona ukradena. U policijskoj stanici su uporedili biciklu sa slikama iz telefona, kojih je bilo mnogo, odmah su mi vratili bicikl i kada sam krenula kući nisam znala od sreće na koju stranu da krenem. Odmah te večeri dobila je od mene nekoliko stihova (navikla je na to)...
Sve ima svoje
i čekati vredi,
porazi se ne broje,
a nova pobeda sledi.
Opet si tu gde pripadaš,
krećemo sutra u pobede nove,
sve se poklopi kada se iskreno nadaš,
svakim novim jutrom nova staza zove.
Tu si druže da dalje krenemo,
da nas vode oni naši putevi i staze,
da onu našu pesmu po sto put' okrenemo
i da tvoji točkovi kilometre gaze.
,,Vrteli se točkovi mog' bicikla,
gde god je stao taj rulet beše premija,''
opet će se patikom zameniti štikla,
u nove pobede idemo ti i ja.
I tako i danas idemo našim dragim satazama, vozimo nekim novim putevima, borimo se za prava biciklista i uživamo u svakom novom kilometru.
