Vesna nam je poslala svoju interesantnu priču. Čekamo i tvoju!
Bicikl je čista ljubav i vazduh koji dišem Ja sam Jovana iz Novog Sada. Imam 16,5 godina a moj bicikl upola manje. Družimo se pola mog dosadašnjeg života.
Jednom su mama i tata putovali kroz Zrenjanin i ugledali moj prvi ''poni'' u prodavnici na glavnoj ulici. Ljubazni prodavac je mog lepotana fino spakovao roditeljima u auto i od tada smo nerazdvojni. Volim ga iako je čistokrvni ''kinez''.
Nedugo nakon kupovine bicikla, moj tata je preminuo. Ovaj bicikl je svedok ljubavi mojih roditelja, mog detinjstva i školovanja, početka bavljenja muzikom koji tata nije dočekao. Svedok vremena kad smo porodično bili ''tri musketara''.
Vreme teče, a moj bajs me vozi na daleke pute, do škole, na čas gitare, po sladoled i po alevu papriku kad zatreba mami za nedeljni ručak.
Kad je potrebna neka manja popravka, tu nastaju problemi. Moja mama ima vozačku dozvolu i za kamion, ali oko bajsa ne može baš ništa da uradi. Ona čak i ne zna da vozi bicikl, možda zato što ga u detinjstvu nije nikada imala, što smatram tužnim. Ali, zato ga ja imam! Dakle, nema nam druge, nego molimo druge za pomoć.
Moj drug Marko iz osnovne škole ima tatu Radenka. On radi kao tonski snimatelj, često je na terenu uz reportažna kola, umoran i nenaspavan, ali pravi tata kada treba da dođe u naše dvorište i sa puno zalaganja vrati mog ljubimca u vozno stanje. Takođe, imam i rezervnu mamu Sonju, ona me godinama vodi na Dunav sa svojim sinom Stefanom dok je moja mama na poslu.
Sada pohađam srednju školu za dizajn i sviram bas gitaru (tanani ženski prsti retko idu na debele metalne žice!). Ekološki sam orijentisana. I, pomalo ''opasna'' dama!
Moja škola me uči da je čovekova snaga deo snage prirode. Ako si tužan ili ''padneš'', a ti ustani ma koliko bolelo. Čak i iz tuge može nastati divno umetničko delo. Isto kao kad padneš sa bicikla. Ustani, pa vozi dalje, makar sa suzama u očima!!! Pretoči energiju!
Takođe, čemu god istekne rok, a ti ga recikliraj i udahni mu novi život. Nemoj pola nečijeg života ostaviti kraj kontejnera! Baš kao što je moja školska kapija dobila novu kreativnu snagu od konstukcija starih bicikala. Zato je i volim. To mi je drugi dom.
Dakle, nadam se da će mi ''Totalbajk'' malo priteći u pomoć umesto dosadašnje pomoći tuđih roditelja: čika Radenka ili teta Sonje (najdivnijih osoba na svetu). Da ćete mi bajs ''reciklirati'', te da ću jednog dana ja preuzeti tu kreativnu misiju kad se iškolujem.
I, nadam se da nisam nezahvalna u svojoj želji: da bajs imati jedinstveni dizajn, sa pomalo opasnim rok i pank stilom. A ja ću mu svirkom već dodati neku melodiju...
