Nabuži mi bajs

Bicikl je moj poznanik iz Smedereva dobio na nagradnoj igri 2015, nije je koristio tako da sam ja vlasnik od 2016 godine kada mi je prodao. Bicikl je bila nova samo nije vožena. Od 2016 ja je vozim već 4 sezonu i na drumu i van puta. Gume su na njoj bile kramponke, ali spoljašnja guma na zadnjem točku nije bila ok. Pa sam odlučio da stavim drumske. Većina mojih vožnji je bila na putu. Najduža relacija ovog bajsa u jednom danu bila je 150km Resavica - M.Gornjak - Petrovac - Jagodina - Ćuprija - S.Rudnik - Resavica. Bajs je očuvan i imam ga 4-5 godina, slabijeg je kvaliteta, jer sam ga nabavio čisto da ubijam vreme. Medjutim to se pretvorilo sve u ozbiljne voznje. Minimalne su bile po 50 km, a maksimalne 80, 85, 120, 150 km u danu. Obično vozim vikendima i kada vreme dozvoljava.

Na slici smo moja Srebrna Strela i ja, koju sam kupila sutradan po krađi starog bicikla. Bez bicikla ne mogu da živim, vozim po kiši, ledu, snegu... Imam je već duuugooo, i mislim da je došlo vreme za ozbiljno nabuđžavanje. Kad smo već kod tih intervencija, evo jedne anegdote. Uđem pre 10-15 godina u jedan servis, dočeka me čikica od 70-ak godina, i 150cm. "Izvol'te gospođo" Meni treba kompletan servis, kažem ja i gurnem bicikl pred njega. Odmeri me on odozdo (ja 173cm), gleda, gleda, pa kaže: "Vama gospođo!? Neeeee! Vašoj bicikli već da "Gleda mi merač, bilo ja preko 2000km, opet sav u čudu. "Jel Vi to dok gledate seriju okrećete točak?" Posle smo postali dobri prijatelji, i saznala sam da je on najbolji biciklista u Kruševcu, kojem ni momci od 20-30 godina nisu ni prići.

Ovo je Lena i ona je treći vlasnik ovog bicikla. Pre nje su ga vozila dva brata.Bicikil je tipičan dečački-SPIDERMAN. Ona obožava da vozi i prve krugove je pravila bašna ovom biciklu. Još malo se oslanja na pomoćne točkove ali kako su ga dva dečaka "urnisala" iskrivljen je i nema ravnotežu. Lena bi volela da ima bicikl za devojčice koji će moći da vozi sa drugaricama .Zato molimo Vas nabudzite nam bajs.

Ćao svima, ja sam Sladjana Drobnjak.

Pročitajte priču Pavla Pejića i njegovog dvotočkaša. Pozdrav, ja sam Pavle Pejić. Imam 19 godina i dolazim iz Zrenjanina.

Ja sam Veljko Popovic iz Vranjske Banje. Imam bicikl star 9 godina, to je bio bicikl moje sestre, a onda je I postao moj. Nema kocnicica ni menjača, a I pre 2 maseca je jedan decak probusio gume na mom biciklu kad sam s drugarima išao da se vozimo. Naucio sam da vozim bickl sa 9 godina na jednom rodjenadanu, I kad sam se vratio kuci malo sam vozio I staru Znam da nije neka prica ali ja I kad bi imao novca za novi bicikl ne bi ga kupio jer je ova bicikla najbolja I jedina moja bicikla. Vi ne znate kako sam sad srecan sto ćete možda popraviti moj bickl ali sam jos srecnijisto sam ovu podelo sa Vama. I ako mi ga ne popravite snacicu se nekako. HVALA VAM PUNO

Bela Palanka je malo mesto izmedju Pirota i Niša. Kod nas ima puno brda i planina i veoma zanimljivih voznjih na brdovitim mestima. Ja sam ovu biciklu nasledio od mog tate i počeo sam da ga vozim s 8 godina, u početku bio mi je veliki posle nekog vremena sam se navikao i od tada ga vozim bez problema i odlično me služi do dan danas. Moj tata je ovaj bicikl kupio još davnih godina kad su bile marke, kupio ga je na buvljaku za nekih 150 marke i od tada je u voznom stanju. Moj bicikl je jako izdržljiv, jedino mi je problem što nema amortizera i to je malo problem ali ga i dalje vozim.   

Ovu biciklu je dobio Luka pre 7 godina za rodjendan od mame.  Vozila su ga i dva starija brata,a za godinu dana ce voziti i moj najmladji brat. Ove godine sam uspeo da kupim nove spoljasnje i unutrasnje gume, i taman  sam pomislio da je osposobljena za voznju sa drugarima,za nabavke po pijaci, u koje idem cesto umesto majkinog zdravstvenog stanja,njoj se desilo nesto po meni jako strasno. Iskrivio mi se zadnji tocak, menjac neradi, kocnice nerade. Kad se bolje razmisli, a sta valja na njoj? Nisam u mogucnosti da je sam sredim, a voleo bih da je imam.

Od malena sam hteo da imam bicikl. Kako dolazim iz porodice sa dosta članova moji nisu mogli da mi priušte bicikl jer je uvek nešto drugo bilo preče te sam vozio bicikle od drugara ili rođaka. Kada sam krenuo na fakultet, od studentskog kredita sam rešio da napokon sebi omogućim bicikl. Kako sam sa Šar planine, u mom mestu nije bilo prodavnice bicikala pa sam otišao u Uroševac i iako sa Albancem koji radi tamo nisam mogao da se sporazumem baš najbolje na kraju sam kupio Capriolo Anaconda bicikl. To je prva stvar koju sam sam sebi kupio i to samo po sebi nosi određenu težinu i bliskost sa samim bajsom.