Novosti

 Pozdrav svima, Zovem se Milena i zivim u Kraljevu. Bicikl sa slike sam dobila 1998. godine, za 14-ti rodjendan. Oduvek mi je bio poseban jer je to prvi bicikl meni kupljen, a do tada sam sve nasledjivala od starijih. Obzirom da je bicikl “iz proslog milenijuma”, sa njim sam prosla dosta. Bilo je tu raznih zgoda i nezgoda, ali me je uvek dobro sluzio, a ja se trudila da ga redovno servisiram i odrzavam.
Postovani, Tetka me je nagovorila da se prijavim na nagradnu igru. Tako pocinje moja prica :) Moje biciklo je posebno,jer je godina proizvodnje negde u proslom veku. Poklon od bake (ostavljen u amanet). Prefarbala sam ga i nazvala sam ga "Srecno biciklo". Ono sto je posebno je da je bio ukraden pre par meseci, i da sam bas bila tuzna. A onda mi ga je jedan decko nasao i vratio ( jer cuda se desavaju, ipak je to " Srecno biciklo"). Da ne duzim pricu, jer o toj mojoj ljubavi prema biciklu bih vas verovatno smorila. :) Presao je kilometre, dozive sve padove i uspone sa mnom i nije me izneverio. Hvala na izdvojenom vremenu za citanje moje price. Teodora
Ivana nam je ponovila priču od prošle godine. Mi je ponavljamo dalje.
Pozdrav, Ja sam Nemanja, iz Kragujevca. Student sam jos uvek, velikim delom " jos uvek" zbog svoje ljubavi prema pirodi i aktivnom odmoru. Moj bajs, mountinbike, kupljen je davne 1993. god , u Grckoj. Moji roditelji su tad zbog onih cuda u zmlji radili tamo i na kraju mene obradovali  jednom biciklom. Mojoj sreci tada nije bilo kraja...I sve do sada, ja ga uz povremena servisiranja teram...koje kude.  Ali evo jedne, zanimljive pricice na koju sam ponosan:
Zavolela sam bicikle kad sam bila mala i tu ljubav mi je prenela mama, veliki zaljubljenik u ovaj sport. Iako mi nikada tačno tako nije rekla, mislim da je sanjala da njena devojčica i ona zajedno krstare putevima i rutama koje je sama vozila od malena. Prva igračaka mi je bio slatki roze tricikl sa pufnicama na volanu, koji je ubrzo postao neprepoznatljiv posle mnogo sati igre u blatnjavom dvorištu. Kada sam postala velika devojka, sto znači da sam mogla da se vozim u korpi za decu, krenula sam sa mamom na vožnje. Na dva točka, čoveče! Nikako mi nije bilo jasno kako to održava ravnotežu!? Kako do sada nismo pale? Moja mama je sigurno superheroj.
Ovo je Vedrina video priča o njenom biciklu i šta bi želela da se sa njim dogodi :) :) :)  
Моја прича: Тамо негде 2002. године, кад сам био 3. разред гимназије, био сам опчињем спортским активностима. Како сам живео на селу било је свега два спорта која су се могла тренирати – фудбал и кошарка. Нисам био баш у том фазону. Више су ме вукле авантуре. Као и већина тадашњих вршњака и ја сам слободно време проводио радећи. Тако је протекао и летњи распут. Међутим, биле су то прве паре када сам себи купио бајс (било је то негде у септембру). Сам зарадио, и сам купио. Иако је био полован, био је у одличном стању. После минике/понике, требало је навићи се на нови начин вожње. Закривљен корман, тврд сиц, погрбљеност...  Међутим, полако је настајала историја, јер су се после низали километри и километри...
Krenemo tako moj stari bajs Kreni i ja, inače moj bajs se zove Kreni zato što često pre vožnje moram da zategnem šraf na pedali i, radi uroka  kažem - kreni. Stignemo do malo , onda ponovo Kreni kreće , tako se ne vozimo, dok ponovo ne stanemo  nikada bez naše drage gedore. Kreni, ja i gedora smo nerazdvojni vec duže vremena.
Šta je posebno u vezi sa mojim biciklom? Vama verovatno ništa, a meni sve. Naša priča počinje u martu 2015. godine kada sam ga našla kod preprodavca na novosadskoj Najlon pijaci. Prva posebna stvar jeste da je to moj prvi bicikl, posle malog koji sam imala u osnovnoj školi. Tog prvog, prvog je pošteni lopov ukrao iz mog dvorišta, a meni je ostavio staru Poniku jedne bake iz komšiluka. Dakle, ovaj novi prvi je bio nešto posebno, leti kao vetar, ma kao avion. Ram je malo veći nego što je meni potrebno, to su mi muškarci često napominjali dok bismo zajedno čekali da predjemo na semaforu. Moj odgovor je uvek isti, nije prevelik za mene, savršen je.
Nikola nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju! Pozdrav, bicikli sam dobio na poklon od roditelja davne 1988 godine. Radi se o trkačkom biciklu "Rog" sa 5 brzina. Kako sam u tom periodu bio u vojnoj školi u Zagrebu vozio sam ga u slobodno vreme kada sam dolazio kući,vikendom,raspustima i sl. Kada mene nije bilo kući bicikli je bio "uskladišten" u mojoj sobi. Kako sam se od prvog trenutka bojao da ne bude ukraden odmah sam mu nabavio lanac i katanac koji koristim i danas. Ne treba ni da vam govorim kako je vožen i kuda je sve vožen.
Pisacu u ime svoga oca posto on ne koristi internet a juce je napunio punih 90(devedeset)godina! A sad o njegovom partizan biciklu iz 1954godine koje i dan danas vozi svakodnevno i odlazi do radnje za lekove do obliznje baste,do rodjaka, vozi ga redovno osim nocu jer slabije vidi i naravno kad je velik sneg ili led! Od mog starijeg brata mene i jedno pola ulice kao klinaca je naucilo da vozi bicikl upravo na tatinom partizanu, naravno prvo ispod lule na tom se biciklu pored vozaca znao uvek neko voziti sedevsi na luli sto se danas retko moze videti. 
Slavko nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju. Plavi Grom
Sarin tata Vitomir nam je poslao Sarinu priču. Čekamo i tvoju! Dragi Totalbike, zovem se Sara Stanković imam 9. godina i idem u treći razred. BMX koji vozim je vozio moj tata kada je bio mali, na njemu je kako kaže on sve isto ( original ) od kako je kupljen. Moj tata ima 39. godina tako da je BMX ( i sve to na njemu original jako staro ). Ja obožavam da ga vozim samo često pumpam gume i deca u ulici me zezaju da vozim staru biciklu ( inače on obećava da će da ga sredi od kako smo ga doneli iz potkrovlja). Ja obožavam star wars i volela bih da moj BMX bude crno beli i kul :) Molim vas Totalbike nabudžite mi bajs tako da kada se provozam ulicom da sva deca zinu :) Pozzzz Sara Stanković
Zoran nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju! Moja fotka zimske voznje, vozim brze pa zato imam sal i kapu. Volim ovaj bajs pa mislim da treba da se uradi kompletan servis. Vozim i po kisi i snegu. Ima i zima svoje cari.
Sanja nam je poslala svoju priču, čekamo i tvoju :)  
Љиљана нам је послала своју причу, чекамо и твоју! Зовем се Љиљана. Живим у Лазаревцу (Шопић), познатом рударском крају. Имам 48 година. Сви који ме познају знају колико волим свој бицикл. Добила сам га од родитеља за свој 15.рођендан.(1985.године). Био је нов и блистав. Често чујем предлоге од људи да би требало да мењам бицикл, за нов, за бољи, „згоднији“, и тд., али ја сам задовољна својим црвеним „бајсом“. Пуних 33 година га возим, са кратким паузама.
Rade nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju! Ja i moj bajs i po kisi i po snegu i po danu i noci gde god da krenem nikad me nije ostavi na putu.  
Milan nam je podelio svoju priču, čekamo i tvoju!  Sada već davne 1965 godine u Obrenovac je stigao bicikl sa slike, bez brzina i kontre, ej u Obrenovcu "točak" bez kontre, možeš misliti. Tera onaj Bobijev (nadimak moga dede), na boga ne misli. Svetlo plave boje, pravi momački. Naručio ga deda iz tadašnje Čehoslovačke, za moga oca, tada petnaestogodišnjaka. Daju bicikli ime Plava Ptica, zbog boje i brzine. Svašta je i svakoga prevozio. Danas je jedino ram originalan ostalo je menjano i farbano ali na mestima se poznaje njegova originalna svetlo plava boja. Ja Milan ga sada vozim, svaki dan, po 7 do 15 kilometara dnevno, 365 dana u godini, kuća-posao, posao-kuća.
Danča je sa nama podelio svoju priču, čekamo i tvoju! ;) Evo nas, ovo je naša priča...
Dragan nam je poslao svoju zaista zaniljivu priču. Očekujemo i tvoju :)  

Stranice