Zovem se Obrad Stajić, i iz Niša sam. Vozim Capriolo Adrenaline, kupljen 2009. godine.
Nedugo nakon što sam ga kupio, „navukao" sam se na brdsko-planinski biciklizam, i od tad smo zajedno prešli hiljade kilometara.
Svako to putešestvije po brdima i gorama je bilo jedinstven doživljaj, od relativno bliskog Kameničkog Visa, preko sela moje majke na planini u blizini Vlasotinca, pa sve do posete drugu na Vlasinskom jezeru.
Novosti
Zdravo, zovem se Miloš Zivković. Živim u Leskovcu i otac sam troje dece. Ovo je naša priča. Sve je ovako počelo. Svom najstarijem sinu Lazaru, kupio sam polovnu biciklu marke ‚,Rog‘‘ iz 1991. godine. Bicikla u trenutku kupovine nije bila ništa posebno, ali je mom sinu već tada značila svet. S obzirom da je on maštovit dečak, u njoj je video veliki potencijal. Ja iskreno i nisam. Ipak, kao i svaki otac, želeo sam da mu pomognem u ostvarivanju dečačkih vizija.
Počeli smo da je sređujemo u jesen 2014. godine. Uložili smo dosta truda i rada u njeno renoviranje i došli do iznenađujuće dobrih rezultata. Gledavši Lazu kako ulazi u svet biciklizma, vratio sam se u mladalačke dane i posle dužeg vremena počeo da i ja ozbiljnije vozim bicikl.
Sve je počelo davne ’99 kada je Beograd još uvek mirisao na avione i bombe, kada su ljudi u stresu osluškivali svaki šum, godine kada sam ja imala samo 3 godine. Tog leta u našu kuću se, za mene potpuno iznenada, uselio zeleni gorostas. Visok, sjajan i lep, sa ogromnim točkovima i velikim crnim zvoncem. Rekli su mi da je to tatin bicikl, a ja nisam shvatala da li je to tata mog malog crvenog bicikla (za koji još uvek nisam stasala) ili tek neki rođak iz daleka.
Nedugo zatim novi stanar je dobio sedište, malo, šareno, samo za mene! I ljubav je počela…
Dobar dan dobri ljudi. Ja sam Aleksa Dudas, zivim u Backoj Topoli, imam 17 godina i video sam na internetu za ovaj vas serijal "Nabudzi mi bajs", pa sam odlucio da napisem pricu o svom biciklu. - Moja prica pocinje jos kad sam bio mali, imao sam 7-8 godina, svaki mesec sam isao kod tetke, tamo mi je ziveo brat Aleksandar. Njega sam uvek gledao kako vozi bicikl i secam se da sam ga i ja jednom vozio kao mali, e onda je moj brat zavrsio skolu i krenuo na fakultet u Novom Sadu. Bicikl je ostavio da stoji u supi posto nije imao ko da ga vozi i tamo je skupljao prasinu i paucinu 6 godina ...
Ćao ja sam Stefan ali drugari me zovu Chase, upravo zato što vozim Cannondale Chase po poznatom vozaču koji se zove Aaron Chase.
Ja i moj Cannondale Chase smo se sreli pre nešto više od 3 godine, samo me je jednom izdao na putu i to mojom greškom. Uz mene je bio i po kiši i po snegu, isto tako i po velikoj vrućini.
Biciklizam je za mene zdrav stil života a ne neki sport. Ja na moj bajs gledam kao na mog prijatelja, i životnog saputnika i da njim delim sobu.
Moja ponika, deo mog srećnog detinjstva. Dok su se moje drugarice igrale lastiša i preskakale konopac na školskom igralištu, mene je tata jednog dana iznenadio i za odličan uspeh kupio prelepu metalik sivu poniku. Moj tata je vozio autobus baš za naše mesto, i tog dana se parkirao autobusom ispred školskog dvorišta i dovezao ispred mene novu, prelepu Poniku sa pomoćnim točkićima.
Zovem se Dusan Sobic, imam 17 godina i zivim u Drenovcu. Selu u okolini grada Sapca.
Bicikl koji vozim dobio sam, moglo bi se reci nasledio od mog deke. Bicikl je vozio moj deka dugo godina, medjutim zbog obaveza i posla kojim se bavio, okacio ga je u garazi. Tu je proveo dosta vremena dok ja nisam odrastao i zainteresovao se za njega. Zamolio sam deku da mi pomogne da ga skinemo i sredimo kako bih ga mogao voziti.
Moje ime je Flavius Danica. Imam 25 godina, rodjen sam u Vrscu, a zivim u selu Mali Žam.
Bajs sam dobio kad sam bio u srednjoj skoli. Cale mi ga je kupio za skoro dž… 15 evra. Trkacki bajs, kontam old timer, jako dobri delovi koji savrseno rade. Ali bio je pola zut, pola roze i imao je iskrivljene felne.
Ja sam Mladen Kričak, živim u jednom malom gradu u topličkom okrugu, tačnije u Blacu. Imam jednu zmiju od bajsa sa kojim lutam već duži niz godina. U pitanju je bajs ''Capriolo Cobra''.
Naše druženje je počelo pre 10 godina, još kada sam bio treći razred osnovne škole. Tada kada sam je uzeo, bio sam u fazonu da se trkam sa društvom, da upoređujem čija je bolja, ko će kočiti više metara, ko će voziti duže na zadnjem, ko će kočiti bolje sa prednjom kočnicom.
Zovem se Andrija i živim u finoj porodičnoj atmosferi sa devojkom, mačkom i dva bajsa u malom stanu u Novom Sadu.
Strast i ljubav prema bajsevima je aktuelna ceo moj život, i što sam stariji sve je veća. Vožnja po Fruškoj Gori i okolnim mestima sa malom ali odabranom ekipom me čini ispunjenim i srećnim. Uostalom, ne moram vam puno pričati o ljubavi, dovoljno je reći da sam sa njega pao pre dva meseca i slomio ključnu kost, a da sam pre dve nedelje isti bajs vozao do Zmajevca i nazad.
Zovem se Marko Vesnić, imam 29 godina, diplomirani sam pravnik i živim u Užicu. Veliki sam ljubitelj rekreativne vožnje biciklom kroz prirodu. Bicikl koji vozim kupljen marke je Polar, model Matrix i kupljen je sad već davne 2002 godine, ako se sećam baš u periodu kada su evri zamenili marke. Plaćen je tada pozamašnih 125 evra, kažem pozamašnih po meri mog školskog džeparca od kog sam odvajao pare da kupim bicikl. Pre toga sam vozio 2 ponike koje sam već poodavno bio prerestao.
Za vreme studija u jednom periodu sam ga čak prebacio za Beograd ali zbog problema sa komšijama koji su se bunili da ga vezujem za gelender ispred vrata morao sam da ga vratim nazad.
Ja sam Goran Nikolin,rođen 1960.godine.
Posle dužeg vremena rešio sam da kupim biciklo i nesanjajući da će mi za kratko vreme postati opsesija.Uvek sam mislio da je biciklo,biciklo,ali sada znam da sam bio u zabludi.
Nakon pređenih desetak kilometara imao sam kvar na srednjem pogonu (na dušu prodavca),nestručan popravak (na dušu komšije kvazi majstora),ali ne popuštam.U ponedeljak je zakazana popravka u ovlašćenom servisu,a nakon toga KREĆEM dokle me pedale ponesu, bez obzira na godine.
Ja se zovem Nemanja i ja sam pedaloholicar. Ne, hvala, ne želim da se lecim.
Od malih nogu prijatnije se osecam sedeci na sedištu bicikla nego da zasednem na kraljevski prestol.
U vrtic sam biciklao, posle u školu, a sad koristim svaku priliku da okrecem pedale što dalje od kuce.
Trenutni bicikl sam ugledao u tek otvorenoj prodavnici. Godina 2002. Nepoznat brend. Ljubav na prvi pogled i ispražnjen kucni budžet. Kapriolo Silver Arrow je kupljen.
Zdravo, ja sam Igor. Ovo je moj bicikl Capriolo Metropolis, kupljen 2012. godine. S obzirom da mi je jedino prevozno sredstvo njime odlazim svako jutro na posao, vozim sina u vrtić, idem u kućne nabavke i odlazim na pecanje, jednom rečju koristim ga non-stop.
Pozdrav. Ja sam Aliz Ninkov iz Novog Orahova. Biciklo sam kupila 2013. kad sam upisala višu školu u Subotici. Razlog je bilo to, da kad idem na treninge ne idem peške jer, malo me sram ali bojala sam se bilo gde da odem kad je bio mrak, jer sam čula priče šta se sve događa u gradovima.
Od tada doživeli smo puno, na primer sedište mi je skoro pojeo jedan bulldog. Zadnji točak još malo pa će ispasti, iako ga često nosim kod majstora. Ako ga ne vozim u gradu, onda volim da ga vozim na njivi, odem do jezera da posmatram prirodu i u miru da učim i čitam. Na slikama se sve vidi, i bilo kakav je moj bajs neki da ga menjam.
Evropa, trkački model FB Partizan iz Subotice, postao je moje vlasništvo davne 1988. godine. U to vreme sam maštao o japanskom trkačkom biciklu Jupiter King koji je u ono vreme bio čudo tehnike, međutim, kada mi se posrećilo da kupim Evropu, bio sam najsrećniji na svetu.
Bicikl se željno ocekivao i dobila sam ga na poklon od tate. Najvise ga vozim po gradu, po parkovima, sa njim u nabavku do pijace.
Veoma korisna stvar za rekreaciju. Imam ga vec 5 godina, bajs je dosta koriscen i reklo bi se da je ostareo. Mada, meni je okej, dobro se drzi i on, a i ja na njemu. :)
Zovem se Milena i zivim u Kraljevu. Bicikl sa slike sam dobila 1998. godine, za 14-ti rodjendan. Oduvek mi je bio poseban jer je to prvi bicikl meni kupljen, a do tada sam sve nasledjivala od starijih. Obzirom da je bicikl “iz proslog milenijuma”, sa njim sam prosla dosta. Bilo je tu raznih zgoda i nezgoda, ali me je uvek dobro sluzio, a ja se trudila da ga redovno servisiram i odrzavam.
Par godina kasnije na svet je dosao moj sin, kojem smo suprug i ja usadili ljubav prema voznji bicikla. Cesto smo se vozili i uzivali zajedno, neko na dva neko na cetiri tocka.
Ja sam Nemanja, imam 28 god. Student sam, još uvek, velikim delom " još uvek" zbog svoje ljubavi prema prirodi i aktivnom odmoru.
Moj bajs, mountinbike, kupljen je davne 1993. god , u Grčkoj, original. Moji roditelji su tad zbog onih čuda u zmlji radili tamo i na kraju meni jedan bajs. Mojoj sreći nije bilo kraja...
I sve do sada, ja ga teram...koje kude. Ali evo jedne, zanimljive pričice na koju sam ponosan:
Pozdrav, zovem se Damjanović Stefan, imam 18 godina i ovo je moja priča.
Biciklo sam sam sebi kupio pre 3,5 godina kada sam novac skupljao radeći u metlicama. Za mene je ovaj bicikl tako važan i drag jer sam ga sam sebi kupio, mučio sam se i radio celo leto da bi sebi nešto kupio.
