Darko nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju!
Šta je život bez snova, pa mnogo manje od života sa snovima, i stoga odlučih i ja da sebi postavim neostvarivo - da istrčim Ultrabalaton, koji predstavlja trku od 220km oko jezera Balaton u Mađarskoj.
U toku priprema me omela povreda, ali od planova nikad ne treba odustajati, pa ako ne može trčeći, organizovao sam se sa svojom lepšom polovinom da obiđemo jezero biciklom, upoznamo trasu, da bi jedne od sledećih godina savladavanje trke bilo po poznatom terenu koji smo već prošli zajedno. I tako smo se odlučili na pokret, spakovali dve bicikle, lagano kolima do Šiofoka, pa u tri dana da obiđemo jezero biciklom.
Može se reći da iskustva u višednevnim biciklističkim rutama nismo imali, obzirom da smo do tada najviše vozili do 100km u jednom danu, pa je cela organizacija predstavljala izazov po mnogo osnova, servisiranje bicikala, nabavka pak-tregera, bisaga, torbica, alata, rezervnih guma, i mnogih drugih stvari o kojima nikad ranije nismo razmišljali. Dobra stvar u svemu je što smo nosač bicikala za automobil već imali, pa je bar jedan izazov rešen pre nabavke ostale potrebne opreme. Uglavnom, uz obilazak više prodavnica, servisa, spremismo bicikle za put, uzeli slobodne dane i krenuli na put ka Balatonu.
Put do Šiofoka, preko Bačke Topole i graničnog prelaza Bajmok je već bio avantura, obzirom na stanje samog prelaza sa strane Srbije, gde je nalaženje carinika prava avantura, ali pregled formalnost u vidu odmahivanja rukom, u fazonu pregledaće vas Mađari, što ja da se brinem. I stvarno, Mađari detaljni u pregledu, prelaz granice traje, ali sve prolazi veoma prijatno.
U popodnevnim časovima stižemo u Šiofok, gde smo dogovorili da ostavimo automobil u smeštaju u koji ćemo se vratiti nakon obilaska jezera biciklima, pa nakon kraće šetnje i upoznavanja lepog gradića, na kome se vidi da je video i bolje dane, prebacujemo auto na lokaciju gde ćemo ga ostaviti, večeramo i psihički se spremamo za neizvesnost koju nosi tri dana boravka na biciklu.
Ujutro se budimo rano i sa jutarnjom svežinom planiramo da krećemo. Početno pakovanje bicikala, koje radimo prvi put u životu, uzima danak u vremenu, ali uspevamo sve da uradimo kako treba i krenemo u pravcu prvog predaha u Balatonkenešu. Vožnja protiče iznenađujuće lagano, i uz jedan incident sa spadanjem lanca na uzbrdici, sporednim putevima i uređenim biciklističkim stazama, stižemo bez po muke na prvu pauzu. Pravimo kratku pauzu, uz kaficu za sabiranje utisaka oko dobrog početka, obavezno slikanje (slika 1) i nastavljamo ka Balatonfuredu. Otkrivamo pravo letovalište u kojem imate osećaj da ste na pravom moru, turisti su uglavnom domaći, ali je nemački jezik prilično zastupljen, dok engleski neće mnogo pomoći u sporazumevanju. Pravimo pauzu za sladoled i nastavljamo ka Tihonju, gde je planiran duži odmor i ručak prvog dana. Tihonj je idiličan gradić na brdu, sa centrom u stilu sela iz prošlog vremena, slamnatim krovovima i predivnim pogledom, koji uz odlično vreme omogućava opuštajući i zasluženi odmor posle 65km, uz još 25km planiranih za popodne do odredišta prvog noćenja u Balatonsepezdu.
Balatonsepezd je uspavano mesto, kome je smeštaj na trasi biciklističke staze oko jezera Balaton ulio novi život, pa je u smeštaju koliko gostiju toliko bicikala. Večera u seoskom ambijentu, odmor u tišini i rano ustajanje za nastavak puta koji vodi preko vinskih staza u Badačontomaju i Sigligetu do Kestheja. U prvom delu puta shvatamo da iako nam se čini da nam dobro ide, predstavljamo lagan zalogaj za austrijske i nemačke penzionere, koji bicikliraju od jednog vinskog podruma do drugog kroz ovu regiju. Kroz glavu prolazi misao da su oni na e-bike-ovima, što naravno ne odgovara istini, samo su u boljoj formi i stalnom treningu. Svraćamo na plažu u Sigligetu, sa pogledom na tvrđavu na brdu, i nastavljamo ka Kestheju, gde odmaramo u prelepoj bašti dvorca Feštetić, uz misao kako se i Vojvođanski dvorci mogu bolje iskoristiti u turističke svrhe.
Na samom izlasku iz Kestheja vidimo najavu za halfironman sutra ujutru i sprint triatlon prekosutra. Odmah se javlja misao, pa mogu ja to, podrška od lepše polovine je tu, i odlazim da se prijavim za sprint, koji je taman u nedelju, nakon završetka planiranog kruga oko jezera. Uz dosta muke oko sporazumevanja postajem ponosni član mađarskog triatlon saveza, ali ne i prijavljen za trku. Prijava će biti moguća u nedelju ujutro, bar sam tako razumeo. Entuzijam na vrhuncu, pravi se plan za nedelju, kako ćemo da stignemo, kada da krenemo itd... i nastavljamo ka Balatonberenju, gde smo smešteni u vikendici koja se izdaje, spremamo večeru u potpunoj tišini i planiramo sutrašnji dan, uz entuzijam oko nedeljne trke. Za Balaton je interesantno da smeštaja ima oko celog jezera, kompletna obala je iskorištena, i postaje jasno zašto je retkost videti Mađare u nama poznatim letovalištima u Grčkoj.
Ujutro krećemo poslednju, najkraću deonicu od 65km nazad ka Šiofoku. Subota je, vreme je prilično oblačno, hladnjikavo, uz povremeno slabu kišicu, i umor nas sustiže, entuzijam za sutrašnju trku opada, tako da bicikliramo lagano pravim stazama pored obale jezera, preko Fonjoda i Balatonboglara, do Zamardija, gde je trajekt za prelazak na drugu obalu ka Tihonju. Iz ove tačke mi nastavljamo lagano za Šiofok, gde stižemo u popodnevnim časovima. Slikamo se pored oznake za BalatonKorut (slika 2) i odlazimo na slavljenički ručak. Između proslave uz alkohol i sutrašnjeg triatlona, triatlon gubi trku sa opuštanjem, ali staza za Ultrabalaton je upoznata, svih 220km smo prošli, oznake za Ultrabalaton su snimljene i pripreme za učešće u jednom od narednih izdanja mogu da počnu.
Za kraj, mogu da zaključim da je staza oko jezera ravna, super obeležena, i predstavlja odličan izbor za svakoga ko želi da isproba svoje mogućnosti u višednevnim avanturama na biciklu. Pravi vozači je mogu obići za dan, ili dva uz obilazak gradića oko jezera, predlog za rekreativce je tri dana ili neki dan više, ukoliko želite da se u potpunosti opustite u vinskom kraju i imate vremena za odlazak na plažu.
