Kada sam rodila starijeg sina, koji će na jesen u srednju školu, dobila sam od mame ovu biciklu.
Vozila sam mog prvenca u onim malim sedištima, znate, što se zakače na volan i tako prelazili i po nekoliko desetina km dnevno jer nismo imali auto.
Kada sam rodila mlađeg, zauzeo je bratovljevu poziciju koji se preselio pozadi. Nisu nam mogli ništa ni sunce ni kiša ni sneg :).
A njih dvojica na toj bicikli :), bio je to trening ipo :). Danas obojica imaju svoju biciklu, prijatelje i obaveze a mojoj bi prijalo malo sređivanja pa da mogu mirno na posao ili u opuštenu vožnju bez straha da ću izgubiti Moli koju ponekad vozim u ovoj dotrajaloj korpi :).
