Novosti

Nemam dovoljno dobrih reči da bih vam na pravi način dočarala svoju posvećenost biciklu, poštovanju koje mi pruža vožnja kao i to da mi je svaka stotinka kotrljanja dragocena. Imam 53 god. Pre pet godina moja pluća su radila sa manje od pola kaciteta, nisam mogla ni dva koraka da napravim. Pulmolog Jovančević iz Kraljeva mi je predložio da vozim bicikl. Od tada pa do današnjeg dana on je postao moja svakodnevica. Kiša, sneg, sunce... on je uz mene a zahvaljujući tome moja pluća su dobro, ponovo rade kao nekada. Moja omiljena destinacija je planina Goč, preko Sokolje. Vozim sama, nemam neke dogodovštine koje bi bile interesantne sem da ja drugima skrećem pažnju kada se pojavim iz šume. Bicikl je moje mentalno i fizičko zdravlje, moj saputnik, prijatelj.
KOBRA ZA GINISA Moj otac atletski šampion Jugoslavije uvek se nadao da ću postati košarkaški reprezentativac, po ugledu na našeg rođaka Mirzu Delibašića. Ja sam, međutimo, odabrao skije i bicikl. Roditelji su podržali oba moja opredeljenja. U našoj garaži nalazile su se: Tomos Mini, Rog Pony, "trobrzinac" Subotičkog Partizana, Rog sa 5 i 10 brzina, čuveni Rog Maraton, mtb Delta od 18 brzina i kada sam diplomirao od oca sam dobio Capriolo Kobru iz prve serije (na slici).
Pozdrav, moje ime je Milan, iz Kraljeva sam i imam 43 godine. Sa ovim biciklom sam već dugi niz godina najbolji prijatelj na putu i nikad me nije izdao. Da bi to i dalje tako bilo, treba mu budženje, jer tek sad kreću prave avanture, moj (nabudženi bajs), moja dva sina (5 i 7 god) i ja.
Naše novo staro prevozno sredstvo. Dok nisam postala mama drugi put još sam mogla da vozim moj dragi mtb, koji je sa mnom prošao sve i svašta, koji sam inače smatrala i zvala svojom drugaricom, vernom saputnicom. Na njemu sam vozila i stariju devojčicu, onda smo nas tri (bajk, ćerka i ja) imale naše avanture, dok nije došla druga. Kada nam se pridružila i druga devojčica bilo je teško da se vozimo sve zajedno, jer je bajk sam bio težak, a i meni velik. Teška srca sam se oprostila sa njim i kupila ovaj divni Kettler. Lagani, pravi gradski, na kom se vidi da je imao i on svoje avanture. Kako vreme prolazi sve više mi prirasta za srce i od prvog dana mi izvlači osmeh na lice dok ga vozim, uživam, posebno jer nas je sada četiri.
Nas tri Musketara i četvrti Musketar on po ceo dan pravimo lom. Ali naš bajs stari, počeo je da se kvari. Eto baš pre neki dan otpao mu blatobran. Nema svetla, ćelave mu gume, teško mu, a da plače ne ume. Toliko je brz, troje nas nosi, samo nam se vidi vetar u kosi. Svaki dan po gradu kruzi i puno uživancije nama pruži. Uvek nam je bio mio i po ulazu se vešto krio. Kada pada kiša i sunce sija, sa njim nam vožnja uvek prija. Pomozi nam da mu vratimo stari sjaj, I da nas i dalje vozi na svaki kraj.
Pozdrav. Ja se zovem Goran i živim u Kikindi. Bicikl sam dobio od roditelja kada sam imao 13 godina. Ja sada imam 46 godina. Tako da ovaj ROG-ov trkački bicikli imam već 33 godine i još uvek ga koristim. Bicikli je kupljen u tada Robnoj kući Beograd. Jedino šta nije na njemu orginalno su gume i pedale koje su mi ukrali. Čak imam još uvek originalni karakteristični katanac i ključ. Inače su pedale bile za trkačke biciklove sa korpama. Izdržao je ovaj bicikl svašta, čak sam jednom udario u gepek automobila i malo ulubio gepek (platio sam vlasniku popravku gepeka), a na mom biciklu je malo otišao točak unazad što je majstor kasnije ispravio. Želja mi je da ovaj bicikl vozim bar još ovoliko godina.
12 years ago... Prvi posao, prva plata, skupilo se društvo na čast i pita mene moja Mici (sestra) šta ću da joj kupim od prve plate. Rekoh, biraj od druge šta hoćeš, ova je isplanirana i rezervisana još pre nego što sam počeo da radim. Znala Mica za šta čuvam pare, pa tutnu neke šuške pod pikslu. "Kad je tako-onda da pridodam, da se nadje, da ne odu ta dva točka nekom drugom jer je tebi falilo." Naravno, skoknem odmah sutradan da uzmem ono što sam dugo gledao, bajs !!
Pozdrav svima, Zovem se Milena i živim u Kraljevu. Bicikl sa slike sam dobila 1998. godine, za 14-ti rodjendan. Oduvek mi je bio poseban jer je to prvi bicikl meni kupljen, a do tada sam sve nasledjivala od starijih. Obzirom da je bicikl “iz prošlog milenijuma”, sa njim sam prošla dosta. Bilo je tu raznih zgoda i nezgoda, ali me je uvek dobro služio, a ja se trudila da ga redovno servisiram i održavam. Par godina kasnije na svet je došao moj sin, kojem smo suprug i ja usadili ljubav prema vožnji bicikla. Često smo se vozili i uživali zajedno, neko na dva neko na četiri točka. Za neki mesec, moj sin postaje punoletan, i nasledio je moju biciklu.
Zovem se Mirjana Benić, živim u Novom Sadu, a u nastavku je kratka priča o mojoj bicikli i meni... Bicikl sam dobila na poklon od prijatelja, pre četiri godine. Već tada je prošla dosta toga, ali je bila doterana, našminkana, kao prava vremešna gospođa... rustična, vintage, kažu - naspram mene. U Novom Sadu sam jedina žena poštar, a kako je ovaj grad poznat po svom sjajnom odnosu prema biciklistima, a i pritom je, ravan, nije ni malo čudno što sam se opredelila da sa svojom biciklom delim svakodnevicu i na tom polju.
,,Sreću ne možes kupiti, ali možeš kupiti bicikl, to je dovoljno blizu." Pozdrav, zovem se Luka, uskoro punim 14 godina. Moj bicikl je poput mene: brz, avanturističkog duha, radoznao i uvek spreman za pokret! Svugde stižemo zajedno, u školu, u pozorište na probu, kod drugara, na stadion, na izlet u prirodi... Redovno ga ,,kupam", mazim i pazim, čuvam i zaključavam. Ne bih podneo da ostanem bez njega! Kod mene je već pet godina, očuvan, ,,garažiran".
Pozdrav! Zovem se Andjela Čvarkić, imam 12 godina... Čula sam od drugarice za konkurs Nabudži mi bajs i rešila da Vam se javim. Ja trenutno imam, vozim i volim svoj bajs. On je vrlo star, ali je još uvek u voznom stanju. Nasledila sam ga od svog starijeg brata, koji je prešao da se vozi motorima i automobilom. Ja sam još uvek na zdravom režimu života. Bicikl koristim za vožnju sa drugaricama do parkića, da idem mami u nabavku ili odem do babe da joj nosim šta treba ili poslužim za bajk dostavu hrane. Iako mi je sada neudoban sic, jer je popucao, pa su mi i kočnice dosta loše. A kada sam natrpana kesama, pa mi padne lanac hoću da vrisnem. Šaljem Vam sliku sebe i mog ljubimca u nadi da ćete odabrati baš mene i obradovati nas.
Moje ime je Filip Veselinović. Veliki sam avanturista i jedan od najvećih snova mi je da obiđem svet biciklom. U vožnju bicikla sam se zaljubio kada sam upoznao nju, Capriolo Varanus. Bilo je to jedne letnje večeri. Trebalo je da odemo do grada, drugar je imao dve bicikle, pa sam ja seo na jednu. Nikada pre nisam seo na udobniju biciklu, brzine su se menjale tako fluidno i brzo, pedale kao da su se same okretale, činilo se kao da se vozim po oblacima, kao da je svaki nanometar tog rama krojen tačno po mojoj meri. Dva dana kasnije sam je kupio od njega. Bilo je to pre 6 godina. I dan danas vozim tu biciklu. Taman mi je kao i prvog dana, samo što sada mora na jedan "godišnji odmor", da se malo osveži. Inače, ako pitate koliko sam kilometara prešao sa njom, stvarno ne znam.
Moj čelicni konj, mislim da je marka Crosswind, sedište je te marke, inače nema nalepnice-reklame. Dobro me je služio do pre par meseci, onda je počeo da preskače lanac na srednjem prednjem pogonu. Inače potreban je kompletan prenos sa lancem, ručice menjača su revoshift. Voleo bih da imam šamaraljke, zadnji amortizer je prezubio i zakucao, ne može da se pomeri. Imali smo dosta avantura, rekord mi je 115 km u jednom danu, za amatera mislim da je ok za sada.
Volim vozikanje s biciklom, i tako jedan dan odlučio sam se za mali triatlon. Krenuo sam iz centra grada Subotice sve do našeg najmilijeg jezera što mi zovemo MAJDAN, koja se nalazi u Kelebijskoj šumi, prema granici Srbije i Mađarske. Do tog jezera Majdan ima jedno 14 kilometara. Što nije velika distanca ali ako dodamo da nosim i sebe od 180 kila na toj bici onda i nije mala stvar. Na svu sreću bicikla je već stara. 2000 godište i ŽELJEZNA je, nije alu kompozicija kao novije, i LADNO me podnosi! Naravno zadnji točak ( žbice felne, glava ) je ojačana, i ne puca ništa, funkcioniše savršeno. Stižem do jezera Majdan ( reč je o Februaru ). Vožnja do jezera biciklom je po peščanom putu, često sam morao sići i hodati pored bicikla jer je tonuo u pesak.
Šta reći, gde sam vozio bicikl po asfaltu po makadamu. Bilo je tu i padova rane zarasle. Ne kažu džabe da je biciklizam opasan sport, da mu je potrebna zamena delova treba vozi se i po snegu. Na moju sreću nisam ništa lomio, padneš sa bicikle iskrivi se volan i sedište to se da namestiti. Vozilo se do i preko Kosmaja pa spust niz Koraćicu pa u Mladenovac. Pa odvezem se do naselja blizu Arandjelovca, video lepu Srbiju. Upoznao nove ljude, svakakve. Vozim i dalje onda se odmorim na Jezeru, brčnem se malo pa kući. Srećno svima !
Bicikl je star 7 godina, zelene boje i već ima uspomene niz ram u vidu ožiljaka od ogrebotina. Model je Trek Marlin, poput čarobnjaka. Baš i moj rođendan se pada na praznik čudotvorca. U tom stilu sam razmišljao. Kako napraviti električni bicikl čija baterija bi se napajala strujom preko vode. Ukoliko bi fokusirana svetlost zagrevala preko sočiva i pokretala vodenu paru koja bi mehanički punila dinamo strujom. Fokusirana svetlost jakih led dioda preko lupe ili nekoliko lasera za promenu agregatnog stanja vode za napajnje motora. Ukoliko bi nešto tako moglo napraviti veličine kacige za instaliranje na bicikli, bilo bi odličnan ekološki napredak. Ukoliko me primetite sa bajkom u novom stilu verujte u čuda.
Imam jako nestašno dete od glave pa do pete. Kad na bajs sedne on tad nastaje pravi lom. Juri, žuri,... nigde ga stići, pitam se često kako izdrže njegovi mišići. Voli bajs najviše na svetu pa makar i na njegovu štetu. Padova ima ne zna im se broj, ali šta da radim kad je takav on. Na snimku je moj brzi: Despot Janković /8god./  
Bicikl je moj poznanik iz Smedereva dobio na nagradnoj igri 2015, nije je koristio tako da sam ja vlasnik od 2016 godine kada mi je prodao. Bicikl je bila nova samo nije vožena. Od 2016 ja je vozim već 4 sezonu i na drumu i van puta. Gume su na njoj bile kramponke, ali spoljašnja guma na zadnjem točku nije bila ok. Pa sam odlučio da stavim drumske. Većina mojih vožnji je bila na putu. Najduža relacija ovog bajsa u jednom danu bila je 150km Resavica - M.Gornjak - Petrovac - Jagodina - Ćuprija - S.Rudnik - Resavica. Bajs je očuvan i imam ga 4-5 godina, slabijeg je kvaliteta, jer sam ga nabavio čisto da ubijam vreme. Medjutim to se pretvorilo sve u ozbiljne voznje. Minimalne su bile po 50 km, a maksimalne 80, 85, 120, 150 km u danu. Obično vozim vikendima i kada vreme dozvoljava.
Zovem se Dragan Vojnić Hajduk i živim u Subotici. Radim kao automehaničar i na posao odlazim biciklom. Nije baš daleko od moje kuće, nekih 20 do 25 minuta vožnje ali svaki dan idem biciklom pa i kad je napolju +35 stepeni celzijusa i kad je -10 i kad je sneg i led. Ako nije radni dan i nisam imao potrebu da negde idem onda mi nedostaje vožnja. Jednom mi je pala na pamet blesava ideja i kupio sam prazan ram od bicikle. Posle sam polako dokupljivao delove usput učeći pomalo o njima. Aluminijumski ram, A-head volan, račna ili kaseta sa freeweel, amortizeri ili krut ram, disk kočnice ili V-break...Ram sam odneo na plastificiranje a boju sam izabrao zelenu u kombinaciji sa belom jer sam takvu biciklu jednom video i zapala mi je za oko.
Na slici smo moja Srebrna Strela i ja, koju sam kupila sutradan po krađi starog bicikla. Bez bicikla ne mogu da živim, vozim po kiši, ledu, snegu... Imam je već duuugooo, i mislim da je došlo vreme za ozbiljno nabuđžavanje. Kad smo već kod tih intervencija, evo jedne anegdote. Uđem pre 10-15 godina u jedan servis, dočeka me čikica od 70-ak godina, i 150cm. "Izvol'te gospođo" Meni treba kompletan servis, kažem ja i gurnem bicikl pred njega. Odmeri me on odozdo (ja 173cm), gleda, gleda, pa kaže: "Vama gospođo!? Neeeee! Vašoj bicikli već da "Gleda mi merač, bilo ja preko 2000km, opet sav u čudu. "Jel Vi to dok gledate seriju okrećete točak?" Posle smo postali dobri prijatelji, i saznala sam da je on najbolji biciklista u Kruševcu, kojem ni momci od 20-30 godina nisu ni prići.

Stranice