Novosti

Totalbike Vlog je prezentacija proizvoda koje imamo u ponudi. U pitanju je prezentacija artikala koje možete poručiti na našem sajtu, sve u cilju približavanja proizvoda krajnjem kupcu. Potrudićemo se da prikažemo što raznovrsniju ponudu, kako bi ste tačno znali šta poručujete iako je kupovina isključivo online. Ako Vam se ova ideja dopada, slobodno udarite po like, share i subscribe. Ovog puta je opet nešto za roditelje. epizoda 26 prikazuje dečije sedište za na prtljažnik Bellelli Pepe Back;    
Totalbike je u epizodi 25 predstavio Mitasove gume za gradsku vožnju. U pitanju su:  Flash,Hook i Walrus Totalbike Vlog je prezentacija proizvoda koje imamo u ponudi. U pitanju je prezentacija artikala koje možete poručiti na našem sajtu, sve u cilju približavanja proizvoda krajnjem kupcu. Potrudićemo se da prikažemo što raznovrsniju ponudu, kako bi ste tačno znali šta poručujete iako je kupovina isključivo online.
Dok čekamo video od pobednika serijala Nabudži Mi Bajs, prikazaćemo KID, dečiji bajs za dečake željne avantura.
Ja sam Veljko Popovic iz Vranjske Banje. Imam bicikl star 9 godina, to je bio bicikl moje sestre, a onda je I postao moj. Nema kocnicica ni menjača, a I pre 2 maseca je jedan decak probusio gume na mom biciklu kad sam s drugarima išao da se vozimo. Naucio sam da vozim bickl sa 9 godina na jednom rodjenadanu, I kad sam se vratio kuci malo sam vozio I staru Znam da nije neka prica ali ja I kad bi imao novca za novi bicikl ne bi ga kupio jer je ova bicikla najbolja I jedina moja bicikla. Vi ne znate kako sam sad srecan sto ćete možda popraviti moj bickl ali sam jos srecnijisto sam ovu podelo sa Vama. I ako mi ga ne popravite snacicu se nekako. HVALA VAM PUNO
Bilo je to davne dvehiljadepete kada kupih biciklu brzu od komete. Ni sam ne znam gde sam ga sve vozio ni koliko sam kilometara prelazio, znam da sam jednom i zmiju pregazio. U voznji nikoga nisam ugrozio, a u gradu sam posebno pazio. Najvise volim da ga vozim po planinama, sa punom opremom u svim brzinama. Jos na pocetku moje avanture sa njim, trkao sam se sa jednim drugom, pao i povredio se,ne ponosim se tim sledecih par meseci,vozio sam se samo jugom. Zbog ruke u gipsu,bio sam prekriven tugom i bez voznje bicikla pauzom dugom. Ni ta povreda me sprecila nije, posle nje sam vozio opreznije, a vremenom sve vise ambicioznije.
Bela Palanka je malo mesto izmedju Pirota i Niša. Kod nas ima puno brda i planina i veoma zanimljivih voznjih na brdovitim mestima. Ja sam ovu biciklu nasledio od mog tate i počeo sam da ga vozim s 8 godina, u početku bio mi je veliki posle nekog vremena sam se navikao i od tada ga vozim bez problema i odlično me služi do dan danas. Moj tata je ovaj bicikl kupio još davnih godina kad su bile marke, kupio ga je na buvljaku za nekih 150 marke i od tada je u voznom stanju. Moj bicikl je jako izdržljiv, jedino mi je problem što nema amortizera i to je malo problem ali ga i dalje vozim.   
Zdravo. Moj sin se zove David i na slikama je..Što sam..Što sa mnom ..Što sa drugarima iz kraja. Ima 12 godina  bajs vozi od svoje 5.. pre 4 godine je dobio ovaj bajs za rodjendan od bake, koji je sam izabrao. Tada je bio mladji i bio mu je taman..Sada je već stariji i krupniji  (Hvala Bogu! ) i postaje mu mali..svetla..nalepnice..kaciga..prsluk..Rukavice za bajs..Čak i brzinometar sada ima..Samo je već knap za njegovu visinu. Inace..njime ide na treninge..Na plivanje..U školu.  Nastavnici i razredna oduševljeni su tom idejom..zdrav život!  U zdravom telu -zdrav duh.  Uh.
Ovu biciklu je dobio Luka pre 7 godina za rodjendan od mame.  Vozila su ga i dva starija brata,a za godinu dana ce voziti i moj najmladji brat. Ove godine sam uspeo da kupim nove spoljasnje i unutrasnje gume, i taman  sam pomislio da je osposobljena za voznju sa drugarima,za nabavke po pijaci, u koje idem cesto umesto majkinog zdravstvenog stanja,njoj se desilo nesto po meni jako strasno. Iskrivio mi se zadnji tocak, menjac neradi, kocnice nerade. Kad se bolje razmisli, a sta valja na njoj? Nisam u mogucnosti da je sam sredim, a voleo bih da je imam.
Niš je veliki grad, pogotovu za studenta iz daleko manjeg Paraćina, a opet i ne tako veliki kada se čovek malo privikne.
Od malena sam hteo da imam bicikl. Kako dolazim iz porodice sa dosta članova moji nisu mogli da mi priušte bicikl jer je uvek nešto drugo bilo preče te sam vozio bicikle od drugara ili rođaka. Kada sam krenuo na fakultet, od studentskog kredita sam rešio da napokon sebi omogućim bicikl. Kako sam sa Šar planine, u mom mestu nije bilo prodavnice bicikala pa sam otišao u Uroševac i iako sa Albancem koji radi tamo nisam mogao da se sporazumem baš najbolje na kraju sam kupio Capriolo Anaconda bicikl. To je prva stvar koju sam sam sebi kupio i to samo po sebi nosi određenu težinu i bliskost sa samim bajsom.
Biciklom kroz život Devetog juna 2010. godine za svoj 12. rodjendan od roditelja sam dobio Capriolo Adrenalin, koji me godinama odlično služi. Svakodnevno sam sa njim prelazio velike kilometraže. Godišnje sam menjao po dva para spoljnih guma. To je dovoljan pokazatelj koliko sam ga koristio I koliko ga koristim. Uživam u tome.
Pravi bicikl mora težiti najmanje trideset kilograma. Boja mora biti s njega oguljena, tako da joj se nađe tek po koji trag. Pravi bicikl, prvo i prvo mora imati samo jednu pedalu. Od druge pedale treba ostati samo osovina koja divno blista izglačana đonom, i samo ona blista na celoj napravi. Korman bez gumenih navlaka, ne sme stajati glupo tačno na sam točak, nego barem 5 stepeni ulevo ili udesno..." Pošten bicikl, dakle, mora obavezno da ima zakrpljene gume, zbog toga da lepše tandrče; žičanu korpu, dinama koju pokreće prednji točak, i lampu, koja, po pravilu, nikad ne svetli, a iznad zadnjeg točka - ram za prtljag! Na takvom biciklu se putovalo, volelo...
Mirjana Bućković, to je moja gazdarica, koja me je kupila jednog majskog jutra pre 18 godina od svoje prve plate i boga mi bio sam na ceni! Ušetala je u prodavnicu i spazila me u ćošku, bila je to ljubav na prvi pogled! Ponosno me je provozala glavnom ulicom i srela svog najboljeg druga,odmah mu se pohvalila: " Vidiš li mog novog Sivka? Sad sam ga kupila!" Drug se oduševio i morali su da me ostave ispred kafane "na kratko", da bi nazdravili u to ime! Tu sam dočekao i prvi sumrak,kad su izašli gazdarica nije mogla ni da me vozi. Oboje su me nekako odgurali do kuće,tj. ja sam im nekako bio oslonac! Još kad sam čuo gazdaricu da mora da požuri,jer ide u noćnu smenu,zamalo mi ispao lanac! Kad god me njen drug vidi, oni pričaju o toj kupovini veka i smeju se do suza.
Pre četiri godine u mesecu Junu, video sam moju sadašnju biciklu u koju sam se odmah zaljubio. To je bila što kažu ljubav na prvi pogled! Kada sam je video na jednom sajtu za prodaju bicikli, znao sam da je to ta bicikla o kojoj sam sanjao godinama! Istog momenta pozvao sam i rezervisao sam je. Sutra sam odmah krenuo po nju jer nije bila u istom gradu! Bio sam veoma uzbuđen, nestrpljiv i presrećan u isto vreme! Kada sam je ugledao nisam mogao da verujem da stojim pored nje! Ta dupla prednja viljuška je izgledala tako moćno, taj sportski izgled me je ostavio bez daha, u istom momentu ostvarili smo neraskidivu vezu koja traje i dan danas.
U strašnim košmarnim vremenima, u proboju oluja i nedaća se probijam u društvu sivoplave metalne ptice, La Strade. Grad je velik, težak i tajnovit, sve je od svega, i svako od svakog daleko. Kuća na jednom kraju grada, a sve ostalo nekako na drugom, nadasve mesto na koje idem svakodnevno- fakultet. Prolaze godine, ređaju se usponi i padovi, a moj verni saputnik i ja prelazimo kilometer i kilometre, od asfalta do šljunka, od semafora do gledaj levo i desno, a i iza sebe. Na tom putu ima rupa, što na drumu njoj, što u životu meni. Ali idemo dalje, da li tera ona mene ili ja nju, kako se uzme. Ali idemo zajedno, dokle god da stignemo, što dalje ona i što više ja. Noseći vetar u kosi ja, i La Strada, ta divna metalna ptica.
Pozdrav! Uhvatih i ja vremena da Vam pišem. Ovaj bajs je moj prvi „brzinac“, koji sam dobio kada sam imao 10 godina. To je bilo velika radost i veliko uzbuđenje za mene.  Vozio sam ga svakodnevno, uglavnom sa drustvom iz ulice.
Ovo je moj bicikl❤️. Slabo šta još na njemu funkcioniše, ali sa njim svet funkcioniše bolje. Ima lepših, novijih i boljih, ima skupljih i nenasleđenih, ali ovaj je moj. Svedok najstrašnijih padova i najluđih “policajki”, verni saputnik svih mojih avantura, junačkih bežanija i ludih jurnjava. Moj bicikl.
Pozdrav vama i vasoj nagradnoj igri, ima jednu zanimljivu pricu ako je zanimljiva al mene vezuju lepe uspomene, za taj period i za taj bicikl ture i voznje. Naime moj prvi bajs koji sam imao i ozbiljnije vozio je bio capriolo cobra, sa njim sam isao i na veliku tiru po srbiji Beograd-Valjevo-Valjevska kamenica nocenje, Zatim drugi dan Ljubovija preko osecine i pecke tamo je bila biciklijada, spavanje u vrh polje deo ekspedicije se vratio za valjevo na voz pa u bg, a ja drinom za Loznicu moj rodni grad to je bila tura tri dana oko 500 KM sa mojom kobrom koju sam preradio tj nabudzio po svom.
Zdravo, ja sam Sandra. Bicikli vozim od treće godine i ako sve zbrojim, ovaj koji trenutno imam je moj peti bickli. Posle dva ukradena bicikla za koja sam bila izuzetno vezana, poni i MTB, došao je red i na jedan ovakav, drumaš. Posebno mi je drag, jer je to prvi bicikli koji sam kupila od novca koji sam sama zaradila. Iako je kupljen namenski za trke, najmanje je koristio u te svrhe. Vožen je na posao, rekreativno, čak je par puta bio i na Fruškoj gori ( naravno ne po šumi). U zadnje vreme skuplja prašinu na terasi, ali krajnje je vreme da se to promeni. :)

Stranice