Pravi bicikl mora težiti najmanje trideset kilograma. Boja mora biti s njega oguljena, tako da joj se nađe tek po koji trag.
Pravi bicikl, prvo i prvo mora imati samo jednu pedalu. Od druge pedale treba ostati samo osovina koja divno blista izglačana đonom, i samo ona blista na celoj napravi.
Korman bez gumenih navlaka, ne sme stajati glupo tačno na sam točak, nego barem 5 stepeni ulevo ili udesno..."
Pošten bicikl, dakle, mora obavezno da ima zakrpljene gume, zbog toga da lepše tandrče; žičanu korpu, dinama koju pokreće prednji točak, i lampu, koja, po pravilu, nikad ne svetli, a iznad zadnjeg točka - ram za prtljag! Na takvom biciklu se putovalo, volelo...
Dragi moj čitaoče,ovako ja pamtim stari tatin bicikl bez zadnjeg blatobrana, na kome sam po cenu mnogih padova naučio da vozim, provlačeći desnu nogu ispod rama jer sam bio isuviše mali da se popnem na sic.
Eto, to je taj bicikl kojega se nisam dovoljno navozao!
A onda kad počesmo zagledati devojke na biciklima, smatralo se naročito duhovitim dobaciti sa strane:
- Hej, okreće ti se zadnji točak!
Gospode, šta sve nismo radili samo da nas zapaze: vozili bicikle naopačke, pa sa jednom rukom, podizali noge na korman i tako pravili krugove oko devojaka boreći se protiv zemljine teže, rizikujući padove i sramotu!
A kada bi devojka najzad pristala da sedne na šipku ispred vas da je malo provozate, uvek bi se našla neka budala da dovikne:
- Hej, je l to ženski bicikl?
tada više nisu bili potrebni ni korpa ni blatobran ni dinama, sve je zrtvovano kako bi jurio što brže..
i tako je on proputovao kroz prostor i vreme do ovog trenutka, i tu nije kraj...
