Dobar dan dobri ljudi, ja sam Bojan i moje bogatstvo se ne ogleda u materijalnim stvarima. Sin sam roditelja koji mogu da mi obezbede hranu i krov nad glavom, a za sve preko toga moram sam da se borim. Pored svega toga studiram fiziku, povremeno radim, volim alpinizam i clan sam sportsko penjackog kluba VERTIKAL na Adi Ciganliji i posto do stene svi penjaci dolaze bajsevima, a ima i mnogo lepih devojaka na bajsevima, vrlo brzo sam zavolio i biciklizam.
Odmah sam pozeleo da kupim bajs i pricao o tome na faxu, kada mi je drugar predlozio da mi proda svoj bajs. Bajs je vec bio nekoliko godina kod njega, zapusten, skupljao prasinu, celavih guma, starim 18-brzina menjacima (od kojih je radilo samo 3), sa luftom u pogonu, malo krivim bandasima, nikakvim kocnicama i cenom od 3000 din.
To su bila tri mukotrpna dana istovaranja slepera, ali sam posle toga skupio pare i kupio svoj prvi bajs. To je bilo pre 3 godine. Od tada sam dosta naucio o bajsevima, ali ne mogu sam sve da opravim na njemu.
Vihor, ako ja imam ime, imace ga i on. To je njegovo ime,Vihor.
Vihorovo i moje, prvo zajednicko, putovanje bilo je od Crvenog Krsta do Olimpa. Bilo je rizicno posto je bio u ocajnom stanju, sve je skripalo na njemu i u povratku mi je pukla sajla za kocnicu. Zamienio sam sajle, podmazao ga, kupio mu nove gume i nove kocnice i od tada Olimp vise nije bio izazov. Sledeca meta je bila stena na Adi, vezbali smo zajedno, proveravali koliko je siguran za taj put i posle par dana provere, mojih vezbanja i njegovih novih delova, otisli smo na Adu...
Tamo smo sreli mnogo biciklistkinja, mnogima smo namigivali, neke smo i startovali sa forom da im nesto nije u redu sa bajsom jer im se okrece tocak. Jedna devojka se zbunila i zaustavila, pa sam ja krenuo u napad dok je Vihor zanimao njeno biciklo i vec 5 meseci smo zajedno :D Na kraju smo se kao smekeri vratili kuci i to sa samo 3 brzine.
Tu, nama dvojici, nije bio kraj. Resili smo da odemo na neki dalji put, cuo sam za sajt "Cikloberza" i krenuli sa njima na put do Obedske bare. Iako je Vihor bio najstariji bajs tamo uspeli smo da budemo na visini zadatka, nismo zaostajali cak smo bili dobrim delom puta na celu kolone. Tog dana smo presli 120 km i ponosan sam na nas dvojicu. To je bio konacan dokaz da Vihor nije za bacanje.
Moj sledeci plan je da krenemo na put po Srbiji, imam i ekipu za to ali mislim da to Vihor ne bi mogao da izdrzi. Novi bajs za mene je naucna fantastika, mogu samo da ga gledam u izlogu jer para za to nemam, a i ne odvaja mi se bas od Vihora.
Drugar mi je predlozio ovu vasu akciju i kada sam video sta sve nudite poceo sam da se radujem kao malo dete, jer ste mi Vi jedina nada da Vihor i ja krenemo na nase avanture po zemlji koje nestrpljivo cekamo vec 3 godine.
Ako izaberete Vihora za pobednika, posle turneji po Srbiji nas dvojica probijamo granice, ali u bukvalnom smislu. Posle toga idemo po Evropi i nece postojati mesto na ovom svetu gde moja noga i Vihorov tocak nece moci da dosegne.
Ja Vama zelim da se zahvalim (u svakom slucaju) za ovu plemenitu stvar koju radite,da je vise ljudi kao Vi svet bi bio mnogo bolji. Mislim ovo sto kazem, hvala vam u ime svih nas koje zivot bas i ne mazi, nas koje male stvari cine sretnim, nas cija zelja za avanturistickim zivotom ne da mira.
