Љиљана нам је послала своју причу, чекамо и твоју!
Зовем се Љиљана.
Живим у Лазаревцу (Шопић), познатом рударском крају. Имам 48 година. Сви који ме познају знају колико волим свој бицикл. Добила сам га од родитеља за свој 15.рођендан.(1985.године). Био је нов и блистав. Често чујем предлоге од људи да би требало да мењам бицикл, за нов, за бољи, „згоднији“, и тд., али ја сам задовољна својим црвеним „бајсом“. Пуних 33 година га возим, са кратким паузама.
Некада су становници краја у којем живим и радим возили бицикл, али све мање је времена и људи су одустајали и све више користе аутомобил. После напорних обавеза на послу и породици, мој бицикл ме препороди и напуни ми батерије. Једноставно, он ми је и превозно средство и средство за опуштање. Доприноси мом лепом расположењу и доброј форми, као и испуњењу свих обавеза. Не могу замислити дан без мог бицикла.
У поздини слике се види површински коп ЈП ЕПС РБ„Колубара“ и „багер 3“, на коме ради мој супруг. Слика је настала када сам у редовној поподневној вожњи дошла до копа и донела супругу храну.
Мој бицикл је прешао доста километара, стари је, али је заслужио да заблиста на креативан начин.
