,,Sreću ne možes kupiti, ali možeš kupiti bicikl, to je dovoljno blizu."
Pozdrav, zovem se Luka, uskoro punim 14 godina.
Moj bicikl je poput mene: brz, avanturističkog duha, radoznao i uvek spreman za pokret! Svugde stižemo zajedno, u školu, u pozorište na probu, kod drugara, na stadion, na izlet u prirodi... Redovno ga ,,kupam", mazim i pazim, čuvam i zaključavam. Ne bih podneo da ostanem bez njega! Kod mene je već pet godina, očuvan, ,,garažiran".
Mislim da mu je vreme za jednu profesionalnu generalku, da se skocka i sredi. Volim da vozim bicikl, osećam se slobodno i moćno dok prelazimo kilometre svaki dan! Imali smo mnogo lepih momenata, smeha, po neki pad, ali uvek smo ustajali zajedno još jači. Želim da mu pokažem zahvalnost na neki način i učinim nešto lepo za svog ljubimca dvotočkaša i nerazdvojnog saputnika.
"Život je nalik vožnji biciklom: da biste održali ravnotežu, treba da se pokrećete."
