Volim bicikle jos od kad sam bio dete. Skupljao sam pare za prvu biciklu i mnogo sam bio srecan kada mi je mama donela iz Bugarske upakovanu u veliku kutiju. Nisam mogao da docekam da je vozim. Odmah sam uz ocevu pomoc krenuo sa sklapanjem, i zeleo sam da naucim sto je vise moguce o biciklama. Od tada se nisam odvajao od nje. Prvo mi je bila velika pa da bih je vozio morao sam da se propinjem na vrhovima prstiju ali nisam odustajao. S njom sam svaki dan isao u selo kod bake. Tako sam upoznao i sve ulice moga grada, sva tajna mesta i izvore sela. Komsije u selu su me pamtili kao decaka na bicikli.
S godinama sam smanjio vozenje zbog ostalih aktivnosti ali sam je uvek odrzavao i "izvodio u setnju" i tako sam zavrsio srednju skolu. Kad sam upisao fakultet nisam vise imao toliko slobodnog vremena jer sam morao da putujem na predavanja u drugi grad. Medjutim, od kada mi je baka umrla preuzeo sam na sebe odgovornost da svaki dan idem u selo i hranim mog odanog psa Baka, mace i koke koje je nekada moja baka hranila. Svaki dan sam isao kolima i kada je pocelo prolece shvatio sam da mi je mnogo bolje i jeftinije da idem biciklom u selo. Uzdigao sam mog "Feniksa iz pepela" i tako vec dve godine idem biciklom u selo ponovo kao nekada. Prisecao sam se kako mi je bilo dok sam vozio kao mali, kako sam uzivao i po suncu i po kisi.
Biciklu sam drzao u podrumu zgrade, tu je bila vec 15 godina. Jedne veceri ovog proleca ukradena je. Lopov je obio vrata podruma i ukrao biciklu. Bio sam jako tuzan kad sam sledeceg jutra krenuo u selo i shvatio da je nema. Jos uvek mi nedostaje. To za mene nije bila samo obicna bicikla, ona je bila moj verni pratilac kroz detinjstvo, moj prijatelj. Za nju su vezane sve uspomene koje cuvam na taj predivan period u mom zivotu. Kao mali nisam previse voleo da se igram sa decom, vece zadovoljstvo mi je predstavljalo da sednem na biciklu i da istrazujem. Bio sam jako vezan za nju, zato je nikada nisam prodao niti zamenio. Kradju sam prijavio policiji ali nisu uspeli da je nadju. Pitao sam sve prijatelje i poznanike da li imaju neku biciklu koju ne koriste kako bi mi je pozajmili da je vozim posto nisam bio u mogucnosti da kupim novu. Dugo vremena potraga je bila bezuspesna, sve dok porodicni prijatelj nije rekao da ima biciklu koju ne vozi vise od 15 godina. Bicikla je kupljena 70-tih godina. To je drumas ceske firme Favorit sa 10 brzina, njemu je to bila prva bicikla, nije hteo da je baci i bilo mu je mnogo drago sto cu je vratiti u zivot i voziti.
Ushicen i pun zelje da ponovo krstarim drumovima na dva tocka mislio sam da ce samo mala popravka biti dovoljna. Resio sam da je sam popravim pa sam poceo da citam knjige o odrzavanju bicikli na engleskom koje sam uspeo da skinem sa interneta. Sredio sam kocnice, podesio menjace i presao na balansiranje tockova i montiranje guma. Uspesno sam sredio prednji tocak i presao na zadnji. Video sam da je tocak u mnogo losem stanju. Izgleda da je udaren na ivicnjak i zbog toga dobio elipsast oblik. Nisam odustajao, skinuo sam nekoliko zica koje su se nalazile na tom delu tocka i pokusao da ga ispravim. Vratio sam skinute zice, izbalansirao tocak, namontirao i napumpao gumu. Izgledalo je da je sve u redu. Bio sam presrecan, pun sebe sto sam uspeo. Izneo sam je iz podruma kako bi proverio da li sve radi i posle kratke voznje primetio da nesto nije u redu. Shvatio sam da nisam uspeo dovoljno da ispravim felnu i da je guma ispala iz nje. Pognute glave sam se vratio kuci i odustao.
Bicikla i dalje nije u voznom stanju a ja imam puno obaveza oko fakulteta pa je popravka stala i ona je u podrumu, ceka bolje dane, dane kada ce se ponovo zakotrljati.
Pre nekoliko meseci sam prvi put cuo da postoji ovako divna akcija i mnogo mi je drago sto je tako. Mnogi ljudi ce ponovo voziti uz vasu pomoc, secati se detinjstva, vratiti uspomene na svoje celicne drugare. A ja, ja cu morati da cekam bolje dane ili vas poziv kako bi moja nova-stara bicikla ponovo mogla na "noge" da stane. Jako bih voleo da mogu da vam posaljem moju prvu biciklu da nju sredite, ali je vise nema. Mnogo bi mi znacio ako bi ste mogli da sredite ovu koju sam dobio na poklon, meni bi ponovo bila glavno prevozno sredstvo, a prijatelj bi bio odusevljen kad bi je video i setio bi se svog detnjstva i uspomena koje ga vezuju za nju. Usrecili biste dve osobe i vratili u zivot jos jednu biciklu.
Veoma sam vam zahvalan na vremenu koje ste odvojili da procitate ovo pismo, ali mislim da krace nisam mogao da vam opisem moju situaciju. Iskreno se nadam da ce mi zazvoniti telefon i na ekranu biti vas broj.
