Svi su moji :) daaa....
Nekada je to bio moj bajs, od kad sam otišla na fakultet (sećam se) bio je u odličnom stanju i služio je samo za kratke relacije do drugarice i nazad.
Danas, nakon dosta godina, kao što to obično biva - sve što je starije dospe u ruke roditelja. Taj bicikl sada vozi moj tata. Uglavnom da ode do pijace ili prodavnice da kupi šta je neophodno za kuću. Što čini mnogo veći pređeni put (nego nekad, u mom vlašnistvu) i mnoogo veća frekvencija upotrebe ovog malog ali veoma bitnog prevoznog sredstva!
Možda možete i da vidite na slici da sic nije u zavidnom stanju, obmotan je nekim materijalom (tatina radinost), jedna strana rama je prefarbana plavom bojom (bratovljev pokusaj da ga prisvoji bajs / naravno, neuspešan i do pola urađen). Gume su izlizane, a ono što ne vidite jesu pedale koje su skoro otpale, a sitnice kao što su blatobran i drzač za biciklu nećemo spominjati...
Hm, spomenula sam skoro sve vezano za bajs, rekla sam da je to sada tatin mali prevoznik, ali na slici ima još jedna mala ali itekako bitna osoba, to je moja ćerka, koja ima godinu dana. Deda i ona su najbolji 'pajtosi'. Zbog te slike i njihove istinske deda - unuka ljubavi, ja ih prijavljujem na ovaj neobičan konkurs u nadi da će baš oni biti izvučeni i da ćete baš njima srediti bicikli, učiniti ga sigurnim i prijatnim za voznju.
Pozdrav! :)
