„Krenuli smo na trening i ispod nadvožnjaka u Bresnici učinilo mi se da vidim neki stari bicikl koji ima interesantan ram, ne kupim ga u tom trenutku, kada sam se vraćao on je ostao tu, razmišljao sam šta da uradim, ali rekoh hajde da ga kupim i vidim šta je u pitanju. Kada sam ga uzeo, slikam ga i na internetu vidim da je bicikl iz 1954. godine, odlučio sam da ga sredim”, ovako započinje priča o začetku ideje otvaranja Muzeja bicikala i pop kulture „20 Cola”. Njegov osnivač Marko Stamatović, umetnički fotograf, profesor i osnivač fotokluba „Apolo” Kragujevac u čijoj se organizaciji od 2011. godine održava „Fotorama Fest”, nastavlja da nam govori o putu koji će ga dovesti do otvaranja muzeja, kao i dugogodišnjim pripremama za taj trenutak.
Kada je doterao pronađeni bicikl, na nagovor prijatelja izbacio je fotografiju na fejsbuk, usledili su brojni komentari poput „i ja sam ga imao”, te ga je to navelo da uzme dvanaest bicikala iz stare Jugoslavije, sredi ih i napravi seriju fotografija tako što će te bicikle vratiti u eru iz koje su. Nakon toga usledila je izložba u Malom likovnom salonu.
Bilo je više ljudi napolju, nego unutra, velika gužva mi je omogućila da se šetam kroz masu, šetajući se čuo sam mnogo zanimljivih priča, kada se završilo, seo sam i rekao sebi ovo mora da bude muzej, očigledno da ljudima ovo treba. Tako smo krenuli, inače, ja sam stari kolekcionar, volim igračke, sakupljam to jako dugo, a poslednjih pet godina smo prikupljali bicikle, pakovali ih i sređivali, kaže Stamatović.
U Muzeju bicikala i pop kulture „20 Cola”, koji je otvoren je 7. oktobra, može se naći bicikl iz 1932, kao i najstarija igračka, medved iz 1900 godine. Ovo je prvi muzej bicikala na ovim prostorima, Marko se šali, pa kaže kako su Vojvođani bili napredni kada je biciklizam u pitanju, a dočekali su da im Šumadinac otvara muzej.
Kao muzej bicikala ovo je jedini u ovom delu Evrope, a kao muzej bicikala i pop kulture, mi smo jedini u tom konceptu. Ono što je slično, postoji muzej video igara u Budimpešti, muzej igračaka u Pragu i muzej bicikala u Hamburgu i Amsterdamu.
Posetioci ga mogu obići od utorka do nedelje, ponedeljak je neradan dan. Radnim danima posete su moguće od 17 do 22 časa, dok je vikendom celodnevno radno vreme, od 10 do 22 časa. Cena ulaznica je simbolična.
Marko Stamatović se ponovo osvrće na sve ono što je prethodilo muzeju, ističe da su imali nekoliko velikih izložbi u Beogradu i Kragujevcu koje su beležile veliku posećenost.
Najviše mi se sviđa što su u velikom broju bili klinci, verovao sam da će dolaziti ljudi mojih godina koji to voli, ali ne, klincima se jako sviđa, oni su bili zalepljeni za police sve vreme. Tako da sam znao da muzej mora da se desi, pet godina smo se borili za to. Napokon smo uspeli da sve završimo i otvorimo ga.
Na pitanje zašto se odlučio za ovaj koncept muzeja, Stamatović kaže da su njegovi vršnjaci, bez obzira na finansijske mogućnosti roditelja, uvek imali loptu i bicikl, to znači da su oni bili centar pop kulture, centar zabave.
Ako je dete vozilo biciklu sedamdesetih godina, šta je još to dete koristilo, koju je muziku slušalo, sa čim se igralo, šta je čitalo, ko je video igrice igralo, šta oblačilo, ideja muzeja je život mladih ljudi u 20 veku, naglašava njegov osnivač.
Na jednoj izložbi bila je postavljena fotografija sobe iz osamdesetih godina, Marko je tu spustio telefon sa brojčanikom i nijedno dete nije znalo čemu je taj brojčanik služio.
Mislim da je najbitnija stvar da upoznamo decu sa nekim drugim vrstama igračaka, sa drugim sadržajima, da mogu da se igraju igrice i na crno-belom televizoru, da se upoznaju sa počecima računarstva, sa počecima stripa. Imamo igračke iz celog sveta, iz Japana, Amerike, Italije, Bugarske, Belgije. Pomoću prijatelja i poznanika uspeo sam da ih sve nabavim. Najviše imamo igračaka iz Jugoslavije.
Pored ove postavke, muzej će biti rasadnik mladih ljudi i novih ideja, od novembra se otvara galerija u sklopu muzeja, a u njoj će se organizovati tematske večeri, projekcije filmova, različite radionice, kako za mlađe, tako i za starije uzraste.
Za klince će biti organizovane radionice „Mali mehaničar”, kako popraviti bicikl, kako ga održavati, do nekih ozbiljnijih restauracija, konzervacija, ista je priča i za igračke, kako ih srediti, osposobiti, očuvati. Planirani su i ozbiljniji kursevi kao što su kursevi fotografije, fotošopa, grafičkog dizajna, kao i pripremna nastava za crtanje, slikanje i vajanje, ističe Marko Stamatović.
Ime muzeja je isto simbolično, „20 Cola” predstavlja veličinu točka, i to veličinu točka poni bicikle, jer kako kaže naš sagovornik, to je bila omiljena veličina točka sedamdesetih i osamdesetih godina koju su koristili mladi.
Stamatović zahvalnost duguje mnogim prijateljima i poznanicima na pomoći, „ovo je sve, samo nije pojedinčna stvar, puno ljudi je učestovalo na ovaj ili onaj način”, navodi on. Njihova imena nalaze se na jednom zidu u muzeju i „dok je ovog muzeja, taj zid će stajati tu, samo će se, nadam se, dopunjavati sve više”, završava Stamatović.
Preuzeto sa Glas Šumadije portala
https://www.glassumadije.rs/muzej-bicikala-i-pop-kulture-20-cola-muzej-z...
