Moje ime je Ed Prat, ja sam 19 godina iz Somerseta i 14. marta sam krenuo na vožnju biciklom dugu 28.000 milja oko sveta – monociklom! Moj cilj je da postanem prva osoba ikada koja je zvanično oplovila svet na jednom točku.
Vožnja se ne odnosi na kretanje što je brže moguće (procenjujem da će mi trebati oko 2 godine), već na iskustvo i interakciju sa zemljama kroz koje prolazim. Kampujem što je više moguće da bih imao fleksibilnost gde da spavam, a takođe i drastično smanjio troškove smeštaja. Nosim šator, vreću za spavanje, šporet i sve ostalo u 2 torbe napravljene po meri koje pričvršćuju prednji i zadnji deo mog monocikla.
SIAB logo
Prikupljam novac i svest za Školu u torbi, što je inicijativa koju vodi Piers Simon Appeal. Škola u torbi pruža pomoć, u obliku školskih torbi, siromašnoj, siročadi, ranjivoj deci i deci pogođenoj katastrofama širom sveta. Svaka školska torba je puna kancelarijskog materijala i sredstava koji će detetu omogućiti da piše, crta, boji, računa, izražava se i, pre svega, uči. Posetite odeljak za donacije na mom sajtu da biste saznali više.
Sa monociklizmom me je prvi put upoznala najbolja prijateljica, Dejzi, 2012. Znala je da se bavim žongliranjem i slučajno je imala stari zarđali 16-inčni univer u svojoj garaži. Misleći da bih možda želeo da proširim svoj cirkuski repertoar, dala mi ga je. Trebalo mi je 3 nedelje da se naviknem na to, vežbajući po malo svaki dan dok nisam mogao dosledno da se vozim našom trakom. Osjećaj postignuća koji imate od vožnje 20 metara niz put, kada u početku ne možete ni da sednete na stvari, je ogroman. Na neki način, svaki put kada izađem da se provozam, jurim za onom originalnom „SVETA KRAVA, ja to zapravo radim“!
Pretražujući na internetu ubrzo sam postao svjestan svjetske zajednice monocikla. Hokej na monociklu, probna vožnja jednociklom, vožnja monociklom na daljinu, pa čak i biciklizam van puta! Sport za koji nikad nisam ni čuo! Moja prva kupovina bila je trenerka od 29 inča sa Unicicle.com. Razlika u brzini od 16'' je bila neverovatna. Sada mi se otvorila mogućnost da izađem na prave vožnje. U početku nisam vozio tako daleko, jer je 5 milja bilo dovoljno da moje noge pretvore u žele, ali sa vežbom i vremenom sam postepeno počeo da povećavam ovo. Jednom prilikom sam prešao biciklom 22 milje od svoje kuće do škole u Velingtonu. Ova vožnja je i dalje najdalja koju sam ikada vozio na 29er-u.
Prvi put kada sam sreo druge unicikliste bio je u Kardifu na Britanskoj konvenciji o monociklima 2013. Stvari koje su ljudi radili su bile neverovatne. Ludi trikovi ravnice, hokej na monociklu, pa čak i probne linije preko automobila! Bilo je inspirativno. Vožnja drumom je bila sjajno iskustvo jer sam se ikada vozio sam, tako da je iznenada voziti sa još 5 ljudi bilo fantastično. Lakoća sa kojom su momci na 36ers krstarili definitivno me je navela da kupim jedan ubrzo nakon što sam se vratio.
https://www.youtube.com/@EdPratt/videos
https://www.facebook.com/MrEdPratt/
https://www.instagram.com/mredpratt/
